Kreativni načini učenja i inovativno rešavanje problema kao odgovor na izazove 21. veka

Design Thinking i Problem Solving su tehnike racionalnog i intuitivnog razmišljanja zasnovane na pronalaženju inovativnih rešenja za različite probleme. Kao pristupi koji u potpunosti odgovaraju zahtevima 21. veka, Design Thinking i Problem Solving u kreativnom procesu od učenika zahtevaju da zajednički dolaze do rešenja, identifikujući probleme kroz nekoliko ključnih faza.

Zahvaljujući naprednom pristupu i inovativnim rešenjima, ove tehnike imaju posebnu ulogu u obrazovanju. Učenici stiču veštine, sposobnost i samopouzdanje za život i rad u dinamičnom svetu budućnosti.

Učenici kao inovatori – veštine i znanja za 21. vek

Tehnike Design Thinking i Problem Solving, za razliku od tradicionalnog učenja, kod učenika razvijaju veštine neophodne za profesionalni i akademski napredak i uspeh u 21. veku. Digitalna revolucija je preispitala tradicionalni pristup u obrazovanju i u prvi plan istakla digitalne kompetencije.

Sa razvojem tehnologije javila se potreba za specifičnim veštinama koje će učenicima omogućiti da se lakše snađu u vremenima punim promene i inovativno odgovore na svaki izazov. Veštine koje se razvijaju pomoću tehnika Design Thinking i Problem Solving su:

• kreativnost i inovativnost;
• kritičko mišljenje i problem solving;
• komunikacija;
• kolaboracija.

Proces inovacije i praćenje digitalnih trendova u obrazovanju učenicima daju slobodu da se akademski razvijaju na pravi način, uz smernice i pravilan pedagoški pristup.

Koji su osnovni elementi modela Design Thinking i Problem Solving?

Razvoj učenika u modernom okruženju podrazumeva out-of-the-box način razmišljanja i „rušenje” standardnih obrazaca učenja. Time se kod dece oslobađa inovativnost i učenici dolaze do važnih otkrića.

Pored toga, kao važan element ovog modela izdvaja se i njegova emocionalna komponenta. Naime, umesto da rešavaju probleme radi problema, učenici ih rešavaju jer postoji konkretna potreba stvarne ili izmišljene osobe. Na taj način oni postaju angažovaniji, fokusiraniji i emotivno zainteresovani. Ovo je posebno važno jer u modernom svetu sve je okrenuto ka korisniku za koga se nešto pravi, odnosno ka tome da svet u kome živimo bude bolji za sve nas.

6 faza procesa Design Thinking i Problem Solving za učenike International Schoola

U okviru vannastavnih sekcija, učenici International Schoola imaju priliku da učestvuju u aktivnostima osmišljenim tako da im pomognu da postanu problem solveri. Da bismo to postigli, u nastavi koristimo tri važna elementa:

• edukativnu tehnologiju, koja učenike treba da podstakne na dalji rad;
• STEAM labove i problemsku nastavu;
• faze procesa Design Thinking i Problem Solving specijalno prilagođene vannastavnim aktivnostima i uzrastu učenika.

U toku procesa učenici rešavaju kreativne, izazovne i inovativne probleme i prolaze kroz 6 faza procesa Design Thinking i Problem Solving.

1. Empatija

Ovo je često najvažnija faza, koja određuje stepen zainteresovanosti i motivisanosti kod učenika. S obzirom na to da su učenici u tom uzrastu stekli određenu zrelost u ponašanju, smišljaju se zadaci i problemi koji ih na kreativan način podstiču da se emotivno povezuju i motivišu da reše problem kako bi pomogli konkretnoj osobi.

2. Definisanje problema

Posle emotivnog povezivanja sa određenim problemom, od učenika se očekuje da jasno artikulišu i definišu problem koji se pred njih postavlja. Ovo je veoma važan korak jer od njega direktno zavise predložena rešenja. To pre svega znači da učenici u obzir uzimaju sve varijable, da kritički preispituju zadatu situaciju i da na osnovu toga stiču jasnu sliku o samom problemu.

3. Brainstorming

Brainstorming je često najzabavnija i najdinamičnija faza jer učenici predlažu različita rešenja za konkretan problem, uz zanimljive uvide i razmišljanje koje odstupa od šablona. Ono što je posebno važno jeste da je ovo grupna aktivnost u kojoj učenici između sebe razmenjuju predloge. Kako bi brainstorming bio uspešan, oni se rukovode sledećim smernicama:

• nema osuđivanja tuđeg mišljenja;
• predlaže se što više različitih ideja;
• mora postojati nadovezivanje na ideje drugih učenika;
• moraju postojati maksimalna kreativnost i inovativnost.

4. Prototip

Posle brainstorminga i iznetih predloga, učenici počinju sa sprovođenjem prototipa idejnog rešenja. Bilo da je u pitanju izgradnja makete modela kojim se rešava izvestan problem, osmišljavanje aplikacije koja olakšava obavljanje svakodnevnih stvari ili koncepta koji otklanja naučne nedoumice, ova faza je neizostavan činilac u stvaranju modernih kompetencija kod učenika.

5. Testiranje

Profesor tokom vannastavne aktivnosti ili sekcije kroz razgovor ili pokaznu vežbu sa učenicima proverava ispravnost prototipa – makete, koncepta ili aplikacije – kako bi se uverio da je rešenje funkcionalno i efektno. Tokom ove faze učenici često uočavaju nedostatke predloženog rešenja, pa na osnovu tog saznanja ispravljaju prototip i unapređuju svoje ideje.

6. Predstavljanje rešenja

Na kraju svaki tim ima zadatak da na zanimljiv, emotivan i jasan način predstavi rešenje do kog je došao. Ovo je završna faza koja učenicima omogućava da razviju veštine prezentacije, ubedljive komunikacije i sposobnost izlaganja pred većom grupom.

Učenici International Schoola kao budući inovatori, kreativci i problem solveri

Kroz model Design Thinking i Problem Solving, učenici International Schoola stiču samostalnost, inovativno i sa empatijom rešavaju probleme i izrastaju u kreativne ljude koji svoja znanja i veštine upotrebljavaju za dobrobit planete i čovečanstva.

Koncept Design Thinking i Problem Solving omogućava učenicima da u podsticajnoj i ohrabrujućoj atmosferi slobodno razviju sve svoje talente i nauče kako da iskoriste svoj potencijal.