Dok se u ranim godinama 20. veka pismenom smatrala osoba koja je znala da piše, čita i računa, danas se u savremenom, digitalnom dobu pismenim smatra osoba koja je informatički i medijski pismena, odnosno koja kritički i problemski razmišlja, timski radi i na najbolji način koristi nove tehnologije.

Da bi bili obrazovani i uspešni, kao i da bi napredovali u digitalnoj privredi, učenicima su potrebne upravo ove veštine digitalnog doba. Zato je važno da im škola i obrazovni sistem kroz prenošenje znanja i sistema vrednosti, prenose i ove veštine.

Koje su veštine potrebne za uspeh u 21. veku?

1. Pismenost digitalnog doba

„Nepismena osoba 21. veka neće biti ona koja ne može da piše i čita, već ona koja ne može da uči, da se oduči i ponovo nauči.” – Elvin Tofler.

Više nije toliko važno kako ćete i koliku količinu informacija usvojiti, već šta ćete sa njom učiniti. To znači da je za uspeh neophodno znati da analizirate, pristupite, upravljate, integrišete, vrednujete i kreirate informacije u različitim medijima, što podrazumeva da posedujete i informatičku i medijsku pismenost.

2. Komunikacija

Osnova svake saradnje je u komunikaciji, ali je glavni preduslov da ona bude dvosmerna i da svaka informacija ima povratnu informaciju. U savremenoj komunikacijskoj eri, koja se s razlogom tako i naziva, oblici, kanali i sredstva komunikacije su sve brojniji.

Zato je neophodno da mogućnosti za izražavanje i kreiranje sadržaja koji će se razmenjivati u tom procesu komunikacije prate razvoj sredstava i jednako se obogaćuju. A to zavisi isključivo od usvajanja znanja i veština izražavanja, pisanja, ispravnog komuniciranja, pravilnog kreiranja poruke i slanja prave poruke.

3. Saradnja

Za razliku od vremena nastanka kapitalizma, kada je inividualnost igrala glavnu ulogu u društvenom razvoju i uspehu pojedinca, u savremenom društvu ona je lidersku poziciju ustupila timskom radu.

Sve je zastupljeniji princip da se samo zajedničkim radom, razmenom ideja, znanja i udruživanjem sposobnosti postižu najbolji rezultati.

Zato je veoma važno, posebno tokom završnih razreda osnovnog obrazovanja, a zatim i kroz srednju školu, koja je priprema za intenzivno uključivanje u svet odraslih, kod dece razviti veštine saradnje, uspostavljanja komunikacije, zdrave razmene mišljenja i ideja, ispravnog rešavanja konflikata i postizanja kompromisa.

4. Kreativnost

Za stvaranje, koje je najviši nivo učenja, pored savladavanja svih ostailh nivoa znanja, potrebna je i doza kreativnosti. Kreativnost je pronalaženje novih veza, odnosa i mogućnosti uklapanja već poznatih elemenata, kako bi se stvorilo nešto novo.

Ukoliko želimo decu da osposobimo da budu uspešna, moramo negovati i podsticati njihovu kreativnost, drugačije načine razmišljanja i posmatranja sveta, pronalaženja novih pristupa problemima i zadacima. Nikako da nastojimo da ih „ukalupimo” i usadimo im iste modele ponašanja.

Škola tu ima jednu od presudnih uloga.

5. Inventivno mišljenje – intelektualni kapital

Inventivnost najpre podrazumeva postojanje kreativnosti, dobrih ideja i radoznalosti, koje dovode do stvaralaštva.

To ujedno znači ne samo da učenik treba da ima razvijenu maštu i kritičko razmišljanje, već i da ume da proceni okolnosti u kojima je njegova ideja nastala i mogućnosti da je ostvari, kao i da im se prilagodi na najbolji način.

6. Problemsko razmišljanje i rešavanje problema

Problemsko razmišljanje se smatra najkompleksnijom od svih intelektualnih funkcija. Ono polazi od pretpostavke da se znanje ne usvaja samo radi pukog učenja i dobijanja dobrih ocena, već je neophodno to znanje „uposliti”, primeniti na rešavanje konkretnih zadataka, situacija ili problema.

A za to je potrebno povezati znanja iz različitih oblasti i staviti ga u funkciju pronalaženja rešenja.

Zbog toga je potrebno da profesori učenicima prenose upravo takve modele usvajanja znanja, da ih uče da nije važno koju će ocenu dobiti, već kako i gde to što su naučili mogu da primene, šta od znanja mogu da stvore.

7. Sistem vrednosti i odgovornost

Obrazovanje nikada nije i ne sme biti samostalan proces, već uvek ide „ruku pod ruku” sa vaspitanjem. Jedna od najvažnijih funkcija škole je upravo da obilkuje kvalitetne mlade ljude, kojima će pomoći da izgrade ispravan sistem vrednosti i omogućiti im da se razviju u osobe sa integritetom.

Vrednosni sistemi i etika naročito dobijaju na značaju u savremenom dobu tehnologije, umreženosti i kompleksnosti. Važno je učenicima usaditi prave vrednosti, kako bi ispravno koristili sve alate i tehnologije koje im stoje na raspolaganju, ali i kako bi uvideli svu odgovornost njihovog korišćenja.

8. Kvalitet, vrhunski rezultati i produktivnost

Studije pokazuju da dobri rezultati na testovima u školi nisu povezani sa produktivnošću u radu jednoga dana. Iako škole ne insistiraju preterano na produktivnosti, ona je direktno povezana sa dobrim rezultatima, uspehom i napredovanjem u svakom pogledu.

Da bi učenici postigli nivo kvaliteta koje savremeno doba zahteva, neophodno je da znaju da iskoriste mogućnosti i prednosti digitalnih alata i tehnologije koji im stoje na raspolaganju, kao i da na pravi način postavljaju prioritete, planiraju i usvajaju nova znanja.

Kako učenici u International Schoolu razvijaju veštine za 21. vek?

Zbog svega navedenog, učenici International Schoola završavaju školovanje sa svim navedenim veštinama i postaju potpuno spremni za suočavanje sa svetom odraslih. Savremeni koncept obrazovanja koji je ovde zastupljen podrazumeva integraciju znanja i veština u holistički pristup intelektualnom razvoju učenika.

Osim stručnog znanja, učenici International Schoola razvijaju sve veštine 21. veka, koje ih pripremaju za život i čine ih učenicima 21. veka.

Zahvaljujući savremenom i drugačijem pristupu nastavi, kod učenika razvijamo kreativnost, inventivno i razmišljanje usmereno na rešavanje konkretnih problema i situacija. Učenici International Schoola u svakodnevnom radu i učenju koriste najnovija tehnološka dostignuća i to čine efikasno, odgovorno i svrhu stvaranja. Zato poznaju sve mogućnosti komunikacije koje tehnologija sa sobom donosi i veoma jednostavno savladavaju sve njene nove tekovine, upravo kako bi unapredili komunikaciju i saradnju.

Uprkos savremenoj orijentisanosti, naši učenici usvajaju kvalitetne, tradicionalne vrednosti, odgovorni su i etični u korišćenju svih dostignuća nauke i tehnike, okrenuti su timskom radu i saradnji sa svojim vršnjacima i profesorima. Sve to čini ih učenicima, ali i budućim liderima za 21. vek.