Izbor A Level predmeta jedna je od prvih školskih odluka koja može imati veoma konkretan uticaj na ono što učenik želi da radi nakon srednje škole. Na prvi pogled, odluka deluje jednostavno: treba izabrati predmete koji učenika zanimaju i u kojima postiže dobre rezultate. Međutim, kada se u obzir uzmu zahtevi univerziteta, buduća oblast studiranja i činjenica da pojedini fakulteti očekuju određene predmete, postaje jasno da je potrebno razmišljati nekoliko koraka unapred.

To, naravno, ne znači da učenik sa šesnaest ili sedamnaest godina mora već da ima precizan plan svoje buduće karijere. Mnogi ga nemaju, i to je sasvim prirodno. Ipak, korisno je da u trenutku izbora predmeta zna barem koje ga oblasti privlače i koje mogućnosti želi da zadrži otvorenim. Dobar izbor A Level predmeta zato nije onaj koji izgleda najteže ili najimpresivnije, već onaj koji povezuje interesovanja učenika, njegove akademske sposobnosti i ono što će mu kasnije biti potrebno za nastavak obrazovanja.

Zašto o fakultetu treba razmišljati pre poslednjeg razreda

Jedna od čestih grešaka jeste odlaganje ozbiljnijeg istraživanja fakulteta do završne godine srednje škole. Tada učenici počinju da pregledaju studijske programe i tek tada otkrivaju da neki od njih imaju vrlo precizne zahteve u pogledu prethodno pohađanih predmeta.

Učenik, na primer, može godinama biti siguran da želi da studira prirodne nauke, a da tek kasnije odluči da ga najviše privlači medicina. Ako univerzitet koji želi da upiše očekuje određenu kombinaciju prirodnih nauka, izbor napravljen nekoliko godina ranije odjednom postaje veoma važan. Isto važi i za inženjerstvo, ekonomiju, računarstvo i druge oblasti kod kojih određeni A Level predmeti mogu biti uslov za prijavu ili značajna prednost.
Zbog toga istraživanje univerziteta ne treba posmatrati samo kao deo procesa prijave. Ono može da počne mnogo ranije, upravo kao pomoć pri izboru predmeta. Nije potrebno odmah napraviti konačnu listu fakulteta. Dovoljno je pogledati nekoliko programa iz oblasti koje učenika zanimaju i proveriti šta im je zajedničko. Vrlo brzo se može uočiti da li se određeni predmet ponavlja kao zahtev ili preporuka.

Za medicinu i prirodne nauke izbor predmeta je posebno važan

Kod medicine i srodnih oblasti prostor za slučajan izbor obično je manji. Hemija i biologija često zauzimaju centralno mesto u zahtevima univerziteta, dok u zavisnosti od konkretnog programa značaj mogu imati i matematika ili fizika. Upravo zato učenik koji ozbiljno razmišlja o medicini treba na vreme da proveri šta traže univerziteti koji ga zanimaju.
Slična logika važi i za druge prirodne nauke. Učenik koji želi biohemiju neće nužno imati iste prioritete kao onaj koji želi fiziku, iako oba pripadaju široj STEM oblasti. Što se ranije napravi razlika između tih pravaca, to će izbor A Level predmeta biti smisleniji.

Ovo je i dobar primer zašto se ne treba oslanjati samo na pitanje „koji predmet najviše volim“. Interesovanje je važno, ali kod određenih studija mora da se spoji sa konkretnim akademskim zahtevima. Učenik može voleti biologiju, ali ako razmatra studijski program za koji je hemija ključna, ta informacija mora biti deo odluke.

Matematika otvara vrata brojnim studijskim oblastima

Za učenike koji razmišljaju o inženjerstvu, računarstvu, ekonomiji ili finansijama, matematika često ima posebno mesto. Razlog nije samo u tome što se pojavljuje kao uslov za pojedine programe, već i u prirodi samih studija. Univerzitetska ekonomija, na primer, može biti znatno matematičkija nego što učenik očekuje na osnovu naziva predmeta. Slično tome, Computer Science nije samo programiranje, već uključuje logiku, algoritme, rešavanje problema i različite matematičke koncepte.

Zato učenik koji se dvoumi između nekoliko oblasti može imati veliku korist od toga da pogleda njihove zajedničke zahteve. Ako, recimo, još nije siguran da li želi računarstvo, inženjerstvo ili ekonomiju, matematika može biti predmet koji mu čuva više mogućnosti otvorenim.

To ne znači da je matematika automatski pravi izbor za svakoga. Ako učenik nema interesovanje, osnovu ili spremnost za nivo rada koji predmet zahteva, izbor samo zato što „dobro izgleda“ na prijavi može da napravi više štete nego koristi. Cilj nije izabrati najzahtevniju moguću kombinaciju, već onu u kojoj učenik može da pokaže svoj potencijal i istovremeno ispuni uslove za oblasti koje ga zanimaju.

Business i Economics nisu isto, kao što ni Computer Science nije isto što i IT

Nazivi predmeta ponekad mogu da zavaraju učenike i roditelje. Ako neko želi da studira ekonomiju, prirodno je pretpostaviti da je A Level Economics najvažniji predmet. Ako želi da studira Computer Science, deluje logično da upravo taj predmet mora biti osnovni uslov. U praksi, univerzitetski zahtevi nisu uvek tako jednostavni.

Kod ekonomije, na primer, matematika može biti veoma važna zbog kvantitativne prirode studija. Business i Economics, iako imaju dodirne tačke, razvijaju različite vrste znanja i nisu međusobno zamenljivi. Isto tako, Computer Science i Information Technology nisu dva naziva za isti predmet. Jedan je više usmeren na principe računarstva, programiranje, algoritme i logičko rešavanje problema, dok drugi može imati drugačiji fokus na primenu tehnologije i informacionih sistema.

Zato je bolje krenuti od budućeg studijskog programa nego od naziva školskog predmeta. Pitanje nije samo „koji predmet zvuči kao ono što želim da studiram“, već „koje znanje i koje predmete univerzitet zapravo očekuje od kandidata“.

A šta ako učenik želi pravo, društvene nauke ili humanističke oblasti?

Kod ovih studija situacija često nije toliko usko definisana kao kod medicine ili pojedinih STEM programa. Univerziteti mogu više vrednovati širinu akademskog profila, kvalitet ocena i sposobnosti koje je učenik razvio kroz različite predmete.

Za buduće studente prava, na primer, veoma su važne veštine čitanja zahtevnih tekstova, analize, argumentovanja i jasnog izražavanja. Zbog toga predmeti koji razvijaju pisanje i kritičko mišljenje mogu imati veliku vrednost, čak i kada njihov naziv nema direktnu vezu sa pravom.

Slično važi za društvene i humanističke nauke. U tim slučajevima učenik ima više prostora da napravi kombinaciju koja odgovara njegovim interesovanjima, ali i dalje treba proveriti zahteve konkretnih programa. Čak i kada ne postoji obavezan predmet, univerzitet može imati jasnu predstavu o tome kakvu akademsku pripremu očekuje od kandidata.

Kada učenik još nije odlučio šta želi da studira

Neodlučnost u ovom uzrastu nije problem koji treba na silu rešiti. Mnogo je korisnije postaviti šire pitanje: koje oblasti učenika zanimaju dovoljno da bi mogao da ih zamisli kao budući pravac? Ako su to dve ili tri oblasti, onda izbor predmeta može biti napravljen tako da ostavi što više zajedničkih opcija.

Upravo tu fleksibilnost A Level programa treba pametno iskoristiti. Učenik koji još istražuje svoje mogućnosti ne mora prerano da se usmeri samo na jednu vrlo usku oblast. Dobra kombinacija može da mu omogući da tokom narednih godina upozna svoje prednosti, promeni interesovanja i sazri u odluci o studijama, a da pritom ne otkrije prekasno da je zatvorio vrata ka programu koji ga je u međuvremenu zainteresovao.
Važno je, međutim, napraviti razliku između fleksibilnosti i odsustva plana. „Još ne znam“ ne bi trebalo da znači „izabraću bilo šta“. Naprotiv, upravo tada treba birati promišljenije i tražiti predmete koji učeniku daju dovoljno široku akademsku osnovu.

Ocena jeste važna, ali nije jedini kriterijum za izbor

Ponekad učenici biraju predmet zato što očekuju da će ga lakše položiti sa visokom ocenom. Drugi, pak, rade suprotno i biraju što zahtevniju kombinaciju uverenjem da će ona ostaviti bolji utisak na univerzitete. Ni jedan ni drugi pristup sam za sebe nije dovoljan.

Visoka ocena ima vrednost kada dolazi iz predmeta koji ima smisla u okviru budućeg akademskog pravca. Istovremeno, veoma ambiciozna kombinacija predmeta nije nužno dobra ako učenik zbog prevelikog opterećenja ne može da ostvari rezultate koji su mu potrebni.

Zato odluka treba da bude realistična. Potrebno je uzeti u obzir prethodno znanje, interesovanje, radne navike, zahteve svakog predmeta i ciljeve koje učenik želi da postigne. Najbolja kombinacija nije ista za svakoga i upravo zbog toga ne postoji univerzalna lista „najboljih A Level predmeta“.

Kako doneti odluku bez nagađanja

Najjednostavniji način jeste da učenik napravi malu listu studijskih programa koji ga trenutno zanimaju. Ne mora to da bude konačna lista fakulteta. Pet ili šest primera dovoljno je da pokaže obrazac.
Za svaki program treba proveriti koje se ocene očekuju, da li postoje obavezni A Level predmeti, da li su neki predmeti preporučeni i postoje li dodatni zahtevi poput prijemnog ispita, intervjua ili portfolija. Kada se te informacije stave jedna pored druge, često postane očigledno koji predmeti imaju najveći smisao.

Dobro je razmišljati i o rezervnoj opciji. Ako učenik ima jedan željeni pravac, korisno je proveriti da li ista kombinacija predmeta odgovara i nekoj srodnoj oblasti. Plan se tokom srednje škole može promeniti, pa izbor koji ostavlja nekoliko dobrih mogućnosti često ima veću vrednost od onog koji zavisi od samo jednog scenarija.

Uloga roditelja nije da izabere umesto učenika

Roditelji u ovoj odluci mogu imati veoma važnu ulogu, ali najbolja pomoć nije nužno davanje gotovog odgovora. Mnogo je korisnije pomoći učeniku da prikupi informacije i postavi sebi prava pitanja.
Šta me zaista zanima? U kojim predmetima mogu da budem dobar uz ozbiljan rad? Koje studije trenutno razmatram? Šta ti fakulteti traže? Da li moj izbor ostavlja dovoljno mogućnosti ako se predomislim?

Takav razgovor učeniku daje prostor da preuzme odgovornost za odluku, ali i sigurnost da je ne donosi naslepo. Na kraju, upravo će on biti taj koji će izabrane predmete učiti, polagati i graditi dalje obrazovanje na znanju koje kroz njih stekne.

Dobar izbor danas može značiti više mogućnosti sutra

A Level predmeti nisu samo stavke u školskom rasporedu. Oni mogu da budu važna veza između onoga što učenik trenutno uči i onoga što želi da studira nekoliko godina kasnije. Zbog toga je korisno da izbor ne bude ni impulsivan ni vođen samo trenutnim uspehom iz pojedinog predmeta.

Najbolja odluka nastaje kada se spoje interesovanje, sposobnosti i dobra informisanost o zahtevima univerziteta. Učenik ne mora da ima celu budućnost isplaniranu, ali bi trebalo da zna zbog čega bira određene predmete i koje mu mogućnosti oni ostavljaju.

Kada se tako pristupi odluci, A Level program pruža ono što mu je jedna od najvećih prednosti: mogućnost da učenik postepeno oblikuje svoje obrazovanje u skladu sa pravcem u kom želi da nastavi.