Svež pogled na prošlost

Predavanje međunarodnih odnosa u 20. veku petnaestogodišnjacima može da bude pravi izazov. Stoga je važno oživeti istoriju i inspirisati učenike da se identifikuju sa istrorijskim ličnostima koje su oblikovale istoriju sveta kako bi razumeli kompleksnost njihovih odluka. Jedan od načina da se postigne ovo je uvođenje igara u kojima učenici donose strateške odluke i igraju različite uloge, što im pomaže da se identifikuju sa ličnostima iz prošlih vremena i razumeju njihove specifične svetonazore.

Na časovima istorije u International Schoolu učenici su imali priliku da usvoje „novi” identet i zamisle da proživljavaju najdramatičnije istorijske periode 20. veka, poput izbijanja Drugog svetskog rata i vrhunca Hladnog rata.

Na početku časa, učenici su dobili različite uloge, od eksperata za spoljnu politiku do sovjetskih lidera u vreme odlučujućih trenutaka u istoriji, kao što su Kubanska raketna kriza ili potpisivanje pakta između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza. Nastavnik je imao ulogu vodiča koji je objašnjavao diplomatske dileme i moguće pristupe rešavanju problema, dok su učenici donosili odluke u zavisnosti od interesa i očekivanja njihovih zamišljenih ličnosti.

Učenici su putem ovih aktivnosti učili o razvoju istorijskih događaja i vežbali svoje veštine rešavanja problema.

shlajfna

 

Simulacija Versajske mirovne konferencije i dešavanja iz 1919, uz šansone i francusko „vino”

Kreativni_casovi_300px-01Na jednom od časova na kome su učili o Versajskoj mirovnoj konferenciji, učenici su simulirali samu Konferenciju, podeljeni u tri grupe koje su predstavljale zemlje pobednice u Prvom svetskom ratu, Francusku, Rusiju i Veliku Britaniju. Svaka grupa je izabrala svog predstavnika koji ju je zastupao na konferenciji, dok su ostali imali pravo da preko četa savetuju svog predstavnika tokom diskusije.

Grupe su dobile smernice sa ciljevima koje žele da postignu u toku konferencije i za postignuti cilj bi dobijale određeni broj bodova. Pobednik je bila ona grupa koja sakupi najveći broj bodova. Diskusija je bila vrlo burna, kao što je uostalom bila i prava Konferencija. Kasnije su učenici priznali profesorki istorije da im se ova aktivnost veoma dopala i da im je pomogla da bolje urade test.

S obzirom na to da je simulacija Versajske konferencije veoma zainteresovala učenike, na narednom času pisali su novinske članke, ponovo podeljeni u tri grupe, ali ovoga puta kao Francuska, Britanija i Nemačka. Cilj je bio da napišu nekoliko kratkih novinskih članaka posmatrajuci i komentarišući odredbe mira iz ugla francuskog, britanskog ili nemačkog novinara. Najpre su istraživali originalne naslove iz medija ovih zemalja da bi stekli utisak kako su predstavnici te tri zemlje na različite načine doživljavali i tumačili Mirovni ugovor.

Treći deo ovih zanimljivih radionica, na narednom času, bila je simulacija diskusije koja bi se u jednom francuskom kafeu odigrala 29. juna 1919. godine, između grupe Francuza, Nemaca i Engleza, koji bi čitali svoje novine i raspravljali da li je Mirovni ugovor pravedan ili nepravedan. Odštampane vesti koje su učenici pisali na prethodnom času, predstavljale su novine koje su ovi prolaznici u francuskom kafeu čitali, uz sokove od borovnice i jabuke, koji su simbolisali vino i pivo (nacionalna pića ovih zemalja) i nezaobilazne francuske šansone.

Register
Upis za generaciju 2022/23. je u toku! Prijavite se ovde »