Brana

Prilikom razgovora o klimatskim promenama i biodiverzitetu, nastavnica Globalnih perspektiva upriličila je svojevrsnu igru u kojoj su učenici igrali različite uloge. Prethodno je uticaj ljudi na biodiverzitet uglavnom razmatran sa globalnog stanovišta. Sama igra je, međutim, koncipirana tako da se učenici kroz nju bliže upoznaju sa lokalnim problemom koji je mesecima bio prisutan u medijima.

Učenici su se kroz kratku PowerPoint prezentaciju upoznali sa izgradnjom brane Stubo-Rovni na reci Jablanici, koju je izgradilo Javno preduzeće „Kolubara”. Očekivalo se podizanje ustava brane, koje bi rezultiralo plavljenjem okolnog područja, čime bi bili uništeni dragoceni ekosistemi, kao i religijski i kulturni spomenici poput Gračanice valjevske. Jedan od najistaknutijih protivnika izgradnje ove brane bio je sveštenik Dragan Davidović, pa su se učenici podelili u dve grupe i predstavljali stanovišta različitih ličnosti uključenih u ovaj slučaj. Jedan učenik bio je predstavnik preduzeća Kolubara, drugi – lokalni poljoprivrednik zabrinut za svoje useve, treći – čovek koji ima kuću na obali i zabrinut je za svoj vidik, peti sveštenik Dragan Davidović itd.

Nastavnica je bila u ulozi gradonačelnika; svi su se okupili u zgradi lokalne uprave kako bi razmotrili sledeće korake. Zadatak učenika bio je da se poistovete sa osobama koje predstavljaju i da se zalažu za branu ili protiv nje sa odgovarajućih stanovišta.

Učenici su se uživeli u situaciju i toliko se identifikovali sa svojim ulogama da je bilo neophodno intervenisati da bi se strasti smirile i čas mirno priveo kraju. Odlučeno je da brana ostaje.

Na ovom času, učenici su imali prilike da u potpunosti iskuse kako se strukturne promene u ekosistemu prelamaju kroz direktne probleme ljudi iz naše svakodnevice.

Povezivanje znanja iz različitih oblasti kroz igru

Na času Globalnih perspektiva, na kome su obrađivane metode komunikacije, učenici su se igrali pantomime. Na presavijenim papirićima u kutiji pisali su različiti akronimi koji se često koriste u komunikaciji na internetu, kao što su na primer, brb, omg, lol i drugi. Dobrovoljci su pantomimom objašnjavali akronime ostalima, a učenik koji bi pogodio, birao bi sledeću reč koju predstavlja, i tako redom do poslednjeg papirića u kutiji. Nakon igre, nastupio je nešto ozbiljniji deo vežbe, kada su učenici objašnjavali u kolikoj meri koriste ove pojmove u svakodnevnoj komunikaciji i zašto su oni dobri za komunikaciju, a zašto nisu.

Još jedna od praktičnih, korisnih i iznad svega, zanimljivih vežbi na predmetu globalne perspektive bila je simulacija razgovora za posao. Profesorka globalnih perspektiva bila je kandidat na intervjuu za posao, a učenici su bili njeni potencijalni poslodavci. Na osnovu odgovora koje je davala na njihova pitanja, a posebno njenog govora tela, učenici su diskutovali o tome kakav utisak ostavlja kao budući zaposleni. Nakon toga, zajedno su razmatrali značaj govora tela i neverbalne komunikacije.

Reakcije učenika na svim kreativnim časovima bile su sjajne. Ove vežbe su pokazale da učenici mnogo lakše i brže usvajaju znanja kroz zabavne aktivnosti, što doprinosi i pozitivnijem odnosu prema predmetu i interesovanju za njega. Učenici se kasnije sećaju primera iz igara koje su radili na času i na taj način ih logički povezuju sa definicijama i gradivom.