Priča o strasti, gubitku i nadi

Možda to ne deluje mnogo verovatno ako se ima u vidu samo način na koji se podučavanje odvija u većini škola ovog podneblja, ali sasvim je moguće držati se nastavnog plana i programa i u isto vreme prožeti časove kreativnim, zanimljivim sadržajem koji razbija tradicionalnu rutinu učionice. Tako je bilo kada je nastavnica engleskog svojim učenica iz odeljenja 11A pustila snimke polaznika pripovedačke radionice Džen Blejk.

Džen Blejk je pripovedačica svetskog glasa, koja koristi živopisne jezičke elemente i mehanizme i kombinuje ih sa zvucima, muzičkim instrumentima i malo pomoći iz publike kada pripoveda svoje priče. Učenici se uvek oduševe lakoćom, snagom i strašću u njenom glasu, što je bilo povod za mnoge komentare i diskusije. Neki od studenata su i sami isprobali tehniku. Naravno, ima tu još dosta da se radi…

Evo jedne od tih priča.

 

Tečniji govor kroz idiome

Odeljenje 11A nedavno je imalo čas o idiomima; dok su pokušavali da otkriju značenje – ili značenja – iza raznih izraza, počeli su međusobno da komuniciraju koristeći isključivo idiomatske izraze koji su im poznati.

Idiom je neizbežan – i divan – aspekt jezika, koji pomaže da se stvari ilustruju i sam jezik učinu življim, čak i u svakodnevnim razgovorima sa prijateljima i članovima porodice. Prema rečima nastavnice engleskog, neki tvrde – i to osnovano – da se samo za onoga ko je ovladao idiomima i kolokacijama može reći da zaista govori neki jezik.

Oni su važni ne samo za samu direktnu komunikaciju nego i za razumevanje kulture i navika govornika.

Za kraj lekcije, učenici su uživali u kratkom videu koji savršeno ilustruje ovaj aspekt jezika.

 

Pokretne slike za tečno izražavanje

Kad je reč o AS nivou engleskog jezika, jedan od veoma važnih aspekata je razvijanje osećaja za to kako govorni i pisani jezik funkcionišu unutar fraze, rečenice, pasusa…

Jedan od načina da se na tome radi jeste da se sluša priča, a zatim ta ista priča analizira kako bi se otkrile namere autora. Još ako je priča oživljena kroz kratak film, iskustvo je potpuno. Ono što je nastavnik pokušao da uradi jeste da probudi čula učenika i izoštri im pažnju; pripremi ih za najrazličitije završetke, neočekivane događaje i preokrete, i navede ih na ramišljanje o efektima takvih elemanata. Predstavljamo vam video pod nazivom „Čitač”, uz koji dolazi uputstvo: ukoliko želite, možete da zaustavite video na 1:50 i pokušate da pogodite kako će se završiti. Nastavnica engleskog tvrdi da ćete se prilično iznenaditi.

 

Engleski jezik u novom svetlu kultnih filmova

Kažu da slika vredi više od hiljadu reči. Koliko onda tek vredi dobar film? Pogotovo film koji je toliko dobar da je osvojio Oskara… Kad im je nastavnica najavila da će gledati film ovenčan Oskarom, učenici su se utrkivali da pogode koji im je to blokbaster pripremila, pa su se iznenadili kad im je rekla da će gledati „Crveni balon” iz 1956.

Ovaj film se spretno poigrava sa maštom i osećanjima i uspeva da preokrene uobičajeni poredak, pa tako u nekom trenutku gledalac zaželi da bude reditelj i da… Ali, hajde da ne pokvarimo uživanje u susretu sa ovim draguljem kinematografije nekome ko ga nije već gledao.

Kad su odgledali film, učenici su napisali svoja raznišljanja na temu: „Crveni balon kao metofora za…”. Percepcija i razmišljanje svakako predstavljaju bolji način učenja jezika od pukog memorisanja pravila u kombinaciji sa površnom konverzacijom.

 

A onda – majstor anime

Među časovima engleskog koji su se najviše dopali učenicima bio je i čas posvećen radu Hajaoa Mijazakija, uglednog filmadžije koji se proslavio radovima u sferi anime. Znajući da su njeni učenici veliki ljubitelji ovog žanra i da su im poznate njegove karakteristike, nastavnica engleskog nije sumnjala da će im ova tema odmah privući pažnju.

Živopisni video u kom su predstavljene Mijazakijeve animacije dodatno je približio temu učenicima, koji su pažljivo slušali kako narator opisuje značaj Mijazakijevog rada, njegove pripovedačke tehnike i glavne teme njegovih dela. Učenici su se zatim upustili u živu diskusiju o svojim utiscima.

Nakon ove aktivnosti usledio je zadatak zasnovan na čitanju teksta o „hramu” posvećenom Mijazakijevom radu: muzeju Gibli, mestu koje je u isto vreme umetnička galerija i zabavni park, koje se nalazi u Tokiju. Tekst na zanimljiv način opisuje ovo mesto, vodeći studente u razgledanje. Dok su zamišljali sve što ovaj neverovatni muzej nudi, učenici su došli do mnogih zanimljivih reči koje se mogu koristiti za opisivanje mesta.

Kad su pročitali tekst, učenicima je rečeno da zamisle da treba da održe prezentaciju o Hajaou Mijazakiju i pripreme beleške koje će tom prilikom koristiti. Za kraj, nastavnica se opredelila da osveži rečnik usvojen tokom lekcije kroz Quizlet set kartica koji je pripremila za ovu priliku.

Ovo je samo jedan primer koji ilustruje kako kreativnost, kada je dobro usmerena – ka interesovanjima samih studenata i onome što oni vole – daje ogroman doprinos savladanju gradiva bilo kog predmenta. U ovoj školi, ovaj pristup nije izuzetak, nego pravilo.

 

Pesme i priče inspirisane „strašnom” muzikom

Posebno zanimljiv bio je čas engleskog posvećen Noći veštica, na kome su učenici pisali pesme i priče inspirisani „strašnom” muzikom. Slušali su muziku zatvorenih očiju i prepustili se poznatim zvucima iz filmova o vampirima, nakon čega su zapisivali asocijacije na te zvuke i u parovima razmenjivali teze na osnovu kojih su pisali pesme i priče. Profesorka engleskog jezika, Tamara Koranjić, podelila im je i reči kojima mogu da se koriste prilikom pisanja, što je bio još jedan od načina da prošire svoj rečnik na engleskom.

Pored toga, oprobali su se i u raščlanjivanju šifrovanih SOS poruka i sastavljanju najčudnovatijeg jelovnika za Noć veštica.

Na ovom času je učenicima data sloboda da izvode zaključke, razmenjuju mišljenja i tako nauče nešto jedni od drugih, za razliku od ex catedra načina predavanja. Kroz ove aktivnosti, učenici su naučili kako da povežu različite stimulanse, poput muzike i slike, kao i kako da manipulišu rečima kako bi dobili efekte slične onima koje imaju muzika ili fotografije.

Na jednom drugom, sasvim (ne)običnom času engleskog, učenici su imali zadatak da sastave svoj profil za internet pričaonicu. Prethodno su odgledali interesantnu prezentaciju sa uputstvima kako da što uspešnije sastave profil, kako da različite teme o kojima pišu organizuju u paragrafe i korisne fraze koje mogu da upotrebljavaju. Ceo doživljaj opuštene atmosfere za rad, kao da su u svojoj sobi, upotpunjen je odgovarajućom muzikom.