Kada se približi vreme za prijavu na univerzitet, pažnja učenika i roditelja najčešće je usmerena na ocene. To je razumljivo, jer akademski uspeh jeste važan deo prijave i za mnoge studijske programe postoje jasno definisani uslovi koje kandidat mora da ispuni. Međutim, posebno kada je reč o konkurentnim univerzitetima u inostranstvu, dobar prosek sam po sebi ne govori dovoljno o tome ko je učenik, šta ga zaista zanima i koliko je spreman za način rada koji ga očekuje na fakultetu.

Zato univerziteti prijavu često posmatraju mnogo šire. Pored akademskih rezultata, mogu ih zanimati izbor predmeta, aktivnosti kojima se učenik bavio van redovne nastave, projekti i istraživanja, preporuke nastavnika, motivacija za odabranu oblast, kao i način na koji ume da poveže svoja interesovanja sa budućim studijama. Kriterijumi se razlikuju između zemalja, univerziteta i studijskih programa, ali jedno je zajedničko: dobra prijava treba da pokaže mnogo više od liste ocena.

Nije presudno koliko aktivnosti učenik ima, već šta je iz njih izvukao

Učenici ponekad ulaze u srednju školu sa idejom da će prijava izgledati bolje ako njihov CV bude što duži. Tako se nižu klubovi, kratki kursevi, volontiranja, takmičenja i aktivnosti koje ponekad nemaju mnogo veze ni jedna sa drugom ni sa interesovanjima samog učenika. Međutim, univerzitetima je često mnogo zanimljiviji kontinuitet nego broj stavki na papiru.

Ako učenika zanima računarstvo, više može da govori projekat na kome je mesecima radio nego nekoliko nepovezanih aktivnosti koje je pohađao samo zato što dobro izgledaju u prijavi. Isto važi i za druge oblasti. Budući student medicine može da produbi interesovanje kroz naučna istraživanja, čitanje i aktivnosti povezane sa biologijom i hemijom, dok učenik koji razmišlja o ekonomiji može da učestvuje u preduzetničkim projektima, prati poslovne teme ili istražuje način na koji ekonomske odluke utiču na društvo.

Važno je, dakle, da se iza aktivnosti vidi radoznalost, posvećenost i spremnost učenika da uradi nešto više od onoga što je obavezno. Univerzitet ne pokušava samo da utvrdi da li je kandidat bio zauzet tokom srednje škole, već šta su njegove odluke otkrile o njemu.

Izbor predmeta može biti jednako važan kao i ocene iz njih

Akademski profil učenika ne određuje samo visina ocena već i put kojim je do njih došao. Za određene fakultete veoma je važno koje je predmete učenik pohađao tokom srednje škole, posebno u programima poput IGCSE, AS i A Levela, gde izbor predmeta postepeno postaje usmereniji ka budućim studijama.

Učenik koji želi da studira medicinu, na primer, moraće mnogo ranije da obrati pažnju na prirodne nauke koje bira, dok će budući student inženjerstva, ekonomije ili računarskih nauka imati drugačije akademske prioritete. Zato se izbor predmeta ne bi trebalo svoditi na pitanje koji će biti najlakši ili gde će učenik najjednostavnije doći do visoke ocene. Mnogo je važnije sagledati koje opcije određeni izbor ostavlja otvorenim nekoliko godina kasnije.

Naravno, malo je srednjoškolaca koji već sa četrnaest ili petnaest godina tačno znaju čime žele da se bave. Upravo zato je korisno da učenik na vreme počne da istražuje različite mogućnosti i uz podršku škole donosi odluke koje mu neće prerano zatvoriti vrata ka oblastima koje bi ga kasnije mogle zainteresovati.

Univerzitet želi da vidi odakle dolazi interesovanje za određenu oblast

Jedno je napisati da neko želi da studira psihologiju, arhitekturu ili ekonomiju, a sasvim drugo pokazati kako se to interesovanje razvijalo. Upravo tu važnu ulogu mogu imati personal statement, motivaciono pismo, eseji ili druga pitanja koja su deo prijave, u zavisnosti od univerziteta i zemlje.
Najubedljivije prijave uglavnom nisu one u kojima učenik koristi velike reči da bi pokazao koliko nešto želi, već one u kojima može konkretno da objasni šta ga je navelo da se zainteresuje za određenu oblast. To može biti knjiga koju je pročitao, istraživanje koje je radio u školi, projekat koji mu je otvorio novo pitanje, predavanje koje ga je podstaklo da dalje istražuje ili problem koji je pokušao samostalno da razume.

Zbog toga kvalitetna prijava zapravo počinje mnogo pre trenutka kada učenik sedne da je napiše. Sadržaj za nju nastaje tokom godina školovanja, kroz odluke koje donosi i načine na koje koristi prilike koje ima. Kada iza motivacionog pisma postoji stvarno iskustvo, učenik nema potrebu da „izmišlja priču” koja će zvučati impresivno — priča već postoji.

Preporuke otkrivaju ono što se ne vidi u svedočanstvu

Ocena može da pokaže koliko je učenik uspešno savladao određeni predmet, ali teško može da kaže kako razmišlja, koliko je istrajan kada naiđe na problem ili na koji način doprinosi radu na času. Zbog toga preporuke nastavnika i školskih savetnika, kada su deo procesa prijave, mogu da budu važan dodatak akademskom profilu kandidata.

Dobar nastavnik može da opiše učenika koji ne prihvata odgovor zdravo za gotovo, postavlja pitanja, povezuje gradivo iz različitih oblasti ili je napravio veliki napredak zahvaljujući ozbiljnom radu. Može da pokaže i kako učenik funkcioniše u grupi, kako reaguje kada pogreši ili koliko je spreman da preuzme inicijativu. Takve informacije univerzitet teško može da dobije iz same liste predmeta i rezultata.
Zato odnos učenika sa nastavnicima ne postaje važan tek kada dođe trenutak da neko napiše preporuku. On se gradi kroz svakodnevni rad, komunikaciju i način na koji učenik učestvuje u nastavi tokom čitavog školovanja.

Savršeno isplaniran CV nije cilj

Pritisak oko univerzitetskih prijava ponekad dovodi do toga da učenici svaku aktivnost počnu da posmatraju kao buduću stavku u CV-ju. Tada volontiranje, sport, školski projekti ili dodatni kursevi prestaju da budu prostor za istraživanje interesovanja i postaju još jedna obaveza koju treba „čekirati”.

Takav pristup ne samo da može nepotrebno da optereti učenika već često nije ni naročito ubedljiv. Inicijativa ne mora da podrazumeva osnivanje velike organizacije ili osvajanje međunarodnog takmičenja. Može da se vidi u malom projektu koji je učenik sam pokrenuo, ideji koju je razvio sa nekoliko vršnjaka, ozbiljnom bavljenju sportom, istraživanju teme koja ga zanima ili tome što je svoje znanje iskoristio da nekome pomogne.

Univerziteti ne traže sve iste učenike, pa ni uspešna prijava nema jednu unapred propisanu formulu. Mnogo je važnije da se u njoj vidi doslednost između onoga što učenik govori da ga zanima i načina na koji je ta interesovanja razvijao.

Dobra univerzitetska prijava gradi se godinama, ne nekoliko nedelja

Prijava na univerzitet često se doživljava kao zadatak poslednje godine srednje škole, iako se najveći deo njenog sadržaja zapravo stvara mnogo ranije. Izbor predmeta, akademski rezultati, vannastavne aktivnosti, odnos sa nastavnicima, projekti i interesovanja postepeno oblikuju profil učenika koji će univerzitet jednog dana procenjivati.

Zbog toga pitanje koje srednjoškolac treba sebi da postavi nije samo „Šta će dobro izgledati u prijavi?”, već pre svega „Šta želim da istražujem i u čemu želim da postanem bolji?”. Kada se srednjoškolske godine koriste za razvoj stvarnih interesovanja i sposobnosti, kvalitetna prijava postaje posledica tog procesa, a ne cilj kome je sve ostalo bilo podređeno.

U International Schoolu podrška učenicima zato obuhvata mnogo više od praćenja školskih rezultata. Kroz rad sa nastavnicima, mentorima i savetnicima za upis na univerzitete učenici mogu da istražuju oblasti koje ih zanimaju, promišljeno biraju svoj akademski put i na vreme upoznaju mogućnosti za nastavak školovanja. Na taj način odluka o fakultetu ne dolazi iznenada na kraju srednje škole, već se postepeno oblikuje kroz iskustva i izbore koje učenik pravi tokom školovanja.

Dobre ocene svakako ostaju važan deo tog puta. Ali tek kada se povežu sa interesovanjima, inicijativom i jasnim akademskim pravcem, one postaju deo mnogo potpunije slike o učeniku koji je spreman za sledeći korak.