Jedna od najvažnijih stvari za akademski i profesionalni uspeh, ali i kvalitetan i ispunjen život, jeste sposobnost racionalnog i logičkog razmišljanja. Prosuđivanje situacija, rešavanje problema i moć kreativnosti umnogome zavise od toga. Ali pravilno mišljenje utiče i na način na koji vidimo svet, druge ljude, pa i sebe same, odnosno na celokupan kvalitet našeg života. Stoga je važno da umemo da mislimo mirno i bez pogrešaka.
A jedan od najvažnijih koraka u tom procesu jeste izbegavanje predrasuda. Naime, na naše mišljenje utiče čak 50 najčešćih kognitivnih predrasuda, zbog kojih imamo iskrivljenu sliku o svetu i koje nam onemogućavaju da postanemo najbolja verzija sebe.
Najbolji način da izbegnemo ove predrasude jeste da ih budemo svesni. Stoga nastavni proces u International Schoolu podrazumeva i posvećen rad sa učenicima na upoznavanju sa brojnim kognitivnim predrasudama i načinom njihovog prevazilaženja.
Ovaj veoma koristan infografik donosi 50 najčešćih kognitivnih predrasuda sa objašnjenjima i ilustrativnim primerima. Svaki čovek može pronaći ove greške u svom rasuđivanju, ali ih svako može i prevazići, a za početak je potrebno upoznati se sa njima.
Definicija: Definicija: Odnosi se na takozvane urbane mitove. Podrazumeva pojavu da kolektivna uverenja postaju sve prihvatljivija što se više javno ponavljaju. Ovaj fenomen se javlja kao posledica potrebe ljudi za društvenom prihvaćenošću.
Primer: Nekoliko puta ponovljena laž postaje istina.
Definicija: Definicija: Ovaj fenomen se objašnjava time da volimo da činimo usluge. Dakle, ako smo nekoj osobi već učinili uslugu, pre ćemo toj osobi učiniti još jednu uslugu nego što ćemo učiniti uslugu osobi koja je nešto učinila za nas.
Primer: Marko je Ani pozajmio olovku. Kada je Ana ponovo zatražila od Marka uslugu – da joj pozajmi 500 dinara – Marko joj je rado ponovo izašao u susret.
Definicija: Sklonost da sopstvene neuspehe posmatramo kao rezultat okolnosti, dok su naši uspesi rezultat naših ličnih zalaganja.
Primer: Dobili ste tu nagradu zahvaljujući napornom radu, ne zato što ste imali sreće ili zato što vam je neko pomogao. Međutim, pali ste na testu jer se niste dovoljno naspavali.
Definicija: Uverenje da drugi ljudi imaju viši stepen egocentrične pristrasnosti u svojim motivima/ ponašanju nego što je to zapravo slučaj.
Primer: Mišljenje da novac ili bilo koja druga materijalna naknada ima glavnu ulogu u motivima ljudi koji dobrovoljno daju krv.
Definicija: Sklonost da o snazi argumenta sudimo po tome koliko nam ubedljivo deluje sam zaključak, umesto po tome koliko je taj argument zaista validan sam po sebi, odnosno koliko podržava taj zaključak.
Primer: Ukoliko neko pomene svoju teoriju koja podržava teoriju zavere u koju i sami verujemo, oduševljeno usvajamo tu teoriju, iako ta osoba nema naročite dokaze za nju.
Definicija: Tendencija da izvlačimo različite zaključke iz istih informacija u zavisnosti od toga kako su predstavljene.
Primer: Ana je čula da njen omiljeni političar postiže ogroman uspeh jer ima podršku 45% građana. Marija je čula da je njen kandidat „razočaranje za zemlju” jer ga podržava svega 45% građana. Potpuno različito interpretiraju isti statistički podatak.
Definicija: Sklonost da se fokusiramo na stvari koje su „preživele neki proces” ili su se ranije pokazale kao funkcionalne, a zanemarujemo one koje nisu.
Primer: Marko kaže Ani da će njen biznis sa torbama procvetati jer je uspešna modna kompanija imala istu strategiju. (Zanemaruje se to što su deset drugih kompanija koje su imale istu strategiju propale.)
Definicija: Ukoliko se osoba nađe u ulozi svedoka koji se potajno plaši da može upasti u neku nevolju, identifikovaće se sa žrtvom, odnosno napadaču će pripisati veću odgovornost, a žrtvi manju.
Primer: Što se osoba više razlikuje od krivca, sklonija je tome da ga okrivi, odnosno što je sličnija krivcu, to će ga pre razumeti i manju mu odgovornost pripisati.
Definicija: Ova kognitivna pristrasnost zasniva se na ideji o fer svetu, koji je potpuno uređen i, shodno tome, ljudi dobijaju ono što zaslužuju. Prema tom uverenju svako dobija ono što zaslužuje, bilo to dobro ili loše.
Primer: Ani su ukrali torbu jer je bila neprijatna prema Mariji – stigla ju je karma.
Definicja: Fenomen u socijalnoj psihologiji, poznat i kao efekat prvog utiska, zasnovan je na pretpostavci da ukupan utisak čoveka o nekoj osobi može da bude zasnovan na malo podataka ili čak samo jednom podatku koji ima o toj osobi. Manifestuje se tako što neku pozitivnu osobinu koju primetimo kod neke osobe proširimo na ostale osobine te ličnosti. Isto se dešava i sa negativnim osobinama.
Primer: „Nemoguće je da se Ana ponela tako okrutno – ona je tako slatka!”
Definicija: U želji da se prilagodimo i da grupa bude harmonična, donosimo iracionalne odluke, često da bismo umanjili konflikt. Želja za kohezivnošću u grupi preovlađuje nad kritičkim mišljenjem i ličnim granicama, odnosno potreba da sve bude harmonično je dominantna.
Primer: Ana želi da ide na sladoled, a Marija želi da kupi majicu. Ana, u želji da se prilagodi, predlaže da idu na sladoled nakon šopinga.
Definicija: Pojava da se bolje sećamo nedovršenih zadataka nego onih koje smo završili. Poznavanje Zejgarnik efekta može pomoći u prevazilaženju odugovlačenja, poboljšanju radnih navika i unapređenju mentalnog zdravlja.
Primer: Marko oseća krivicu jer ima utisak da nikada ništa ne uspeva da obavi, a zaboravlja koliko je zadataka sa svoje liste zapravo označio kao urađene.
Definicija: Tendecija da radimo suprotno od onoga što nam se kaže, naročito kad imamo utisak da nam je lična sloboda ugrožena. Ova pojava se manifestuje kao reakcija na naređenja i skoro sve što je nametnuto sa spoljne strane osoba doživljava kao ugrožavanje lične slobode.
Primer: Učenik odbija da radi domaći, iako mu to naređuju i nastavnica i roditelji.
Definicija: Pojava da se smanjuje lična odgovornost što je veći broj prisutnih. Drugim rečima, što se više ljudi zatekne na mestu neke nezgode, manja je verovatnoća da će neko pomoći žrtvi.
Primer: Niko od velikog broja prisutnih nije pozvao hitnu pomoć i policiju kada je neko povređen u tuči koja se dogodila u njihovom prisustvu.
Definicija: Ovaj fenomen se opisuje kao pridavanje prevelike važnosti informacijama kojih se možemo brzo prisetiti. Kada donosimo neki sud, oslanjamo se na primere koji su nam pri ruci, tj. koji nam prvi padnu na pamet.
Primer: Dvoumite se u koju prodavnicu prvo da odete – opredelićete se za onu čiju ste reklamu poslednju videli.
Definicija: Upornost u održavanju verovanja uprkos novim informacijama koje su u suprotnosti sa njim. Tačnije, kada je reč o ovoj kognitivnoj predrasudi, dokazi koji ne idu u prilog našim uverenjima zapravo još više učvršćuju naša uverenja.
Primer: Smatrate da je dokaze koji pobijaju vašu teoriju zavere verovatno podmetnula vlada.
Definicija: Sklonost da tražimo, tumačimo podatke i događaje ili da ih se prisećamo na način koji potvrđuje naša već postojeća verovanja ili stavove.
Primer: Ana, koja ne voli žanr muzike koja se često čuje iz susednog stana, uverena je da ne može zaspati kada uveče čuje tu muziku, a potpuno ignoriše sve ostale noći kada ne može da zaspi a te muzike tada nema.
Definicija: Jedna od najukorenjenijih kognitivnih predrasuda. Manifestuje se kao generalizovano uverenje da će pripadnik neke grupe imati određenu osobinu, iako ne poznajemo konkretnu osobu. Najnegativniji aspekt stereotipnosti su etnički stereotipi.
Primer: Ana smatra da su svi Nemci hladni, rigidni i nezainteresovani.
Placebo efekat utiče na percepciju i očekivanje pacijenta. Ako smo uvereni da će terapija biti uspešna, ona će verovatno i imati pozitivan fiziološki efekat. Smatra se da je placebo efekat rezultat autosugestije čoveka, koji faktički samom sebi pomaže verujući da mu lek pomaže.
Primer: Marija je dobila placebo tabletu protiv glavobolje i njena glavobolja je postala blaža.
Definicija: Težnja da stvari ostanu iste, odnosno izbegavaju se bilo kakve promene jer se doživljavaju kao neprijatno iskustvo. Pristrasnost u vezi sa statusom kvo umanjuje rizike povezane s promenama, ali uzrokuje i propuštanje potencijalnih koristi koje bi čak mogle i nadmašiti rizike.
Primer: Iako uslovi korišćenja aplikacije narušavaju Marijinu privatnost, ona bi radije da izbegne prelazak na drugu aplikaciju.
Definicija: Sklonost da romantizujemo prošlost i negativno sagledavamo budućnost, zbog uverenja da se društva/institucije generalno nalaze u fazi sunovrata i da je ranije sve bilo jednostavnije i bolje.
Primer: „U moje vreme deca su više poštovala starije!"
Definicija: Pod potopljenim troškom podrazumeva se svako ulaganje koje se zbog objektivnih okolnosti čini apsolutno nenaplativim, odnosno predstavlja situacije kada ćemo radije nastaviti da investiramo u stvari u koje smo već investirali nego što ćemo promeniti investiciju, pa čak i ako se naša izabrana investicija pokaže kao loša i ima očigledne posledice.
Primer: „Kad je bal, nek je bal!”
Definicija: „Google” efekat ili digitalna amnezija predstavlja fenomen prema kom se lako dostupne informacije teže i lošije pamte u odnosu na one koje iziskuju više napora da se dođe do njih. Ova pojava je nazvana po pretraživaču „Google”, koji nam olakšava pristup širokom spektru informacija.
Primer: „Kako se ono beše zove onaj glumac iz one komedije? Već osam puta sam gledao na internetu…”
Definicija: Ova kognitivna pristrasnost je u korelaciji sa preteranom generalizacijom, a odnosi se na tendenciju da članove neke druge grupe percipiramo kao „homogenije” i ujednačenije nego članove grupe kojoj sami pripadamo.
Primer: Ana je uverena da su „svi gejmeri isti”, odnosno da su svi podjednako nedruštveni osobenjaci koji su zainteresovani samo za igrice, dok za osobe koje ne pripadaju gejming svetu smatra da imaju raznovrsnija interesovanja.
Definicija: Kao što samo ime sugeriše, to je tendencija favorizovanja ili vrednovanja ponašanja, stavova ili sklonosti članova unutar grupe na pozitivniji način u odnosu na one izvan grupe, odnosno to je tendencija da dajemo prednost ljudima koji pripadaju našoj grupi u odnosu na ljude koji joj ne pripadaju.
Primer: Marija ide u vašu crkvu, pa vam se ona dopada više nego Ana.
Definicija: Naivni realizam se odnosi na ideju da je naš pogled na svet strogo objektivan i istinit. Takođe, verujemo da će drugi ljudi tumačiti informacije sa istim stavom, ali ako se njihovo mišljenje razlikuje od našeg, smatraćemo da su oni iracionalni i pristrasni.
Primer: „Jedino ja realno procenjujem – drugi ljudi su pristrasni i subjektivni u svojim procenama.”
Definicija: Tahipsihija se definiše kao neurološko stanje koje menja percepciju vremena, obično izazvano fizičkim naporom, upotrebom droga ili traumatskim događajem. Za nekoga ko je pogođen tahipsihijom vreme kao da se produžava, čini se da se događaji usporavaju.
Primer: „Kad me je automobil umalo udario, vreme se usporilo.”
Definicija: Tendencija da osobe sa manjkom veština i znanja percipiraju sebe kao superiorne, verujući da su njihove sposobnosti i veštine mnogo veće nego što zapravo jesu.
Primer: Marko, koji je malo čitao i učio o istoriji iz pouzdanih izvora, rado iznosi svoje stavove kad god ima priliku, verujući da je ono što on ima da kaže na temu istorijskih događaja zaista relevantno.
Definicija: Uverenje da na osnovu prethodnih događaja možemo predvideti šta će se dogoditi u budućnosti. Ova kognitivna greška odnosi se na zaključak da će nakon odstupanja od proseka odmah uslediti odstupanje u suprotnu stranu (pozitivnu), kako bi se održala ravnoteža.
Primer: Marko je devet puta uzastopno izgubio u bacanju novčića, ali ne odustaje od igre jer je ubeđen će deseti put pobediti.
Definicija: Ovaj fenomen odnosi se na gledište da pozitivan ishod dovodi do poboljšanja moralne reputacije, dok negativan ishod narušava moralnu reputaciju. Problem moralne sreće nastaje zato što se čini da smo posvećeni opštem principu da smo moralno procenjivi samo u onoj meri u kojoj ono za šta smo procenjeni zavisi od faktora koji su u našoj kontroli (tzv. princip kontrole)
Primer: Kultura X pobedila je u ratu protiv kulture Y jer je moralno superiorna.
Definicija: Sklonost ka mišljenju da ljudi našem ponašanju i izgledu posvećuju više pažnje nego što je to zapravo slučaj. Razlog postojanja ovog fenomena je urođena težnja čoveka da zaboravi da to što je centar svog sveta ne znači da je centar i sveta ostalih ljudi.
Primer: Ana je zabrinuta da svi u amfiteatru primećuju da jedino ona ne hvata beleške sa predavanja jer je tog dana zaboravila ranac.
Definicija: Sklonost ka tome da se prilikom donošenja odluke u potpunosti oslanjamo na prvu informaciju koja nam je predočena ili prvi utisak, ne promislivši o svojoj odluci racionalno. Jednom aspektu problema se neopravdano pridaje preveliki značaj ili čak apsolutni značaj, što direktno utiče na izvođenje zaključka o tom problemu.
Primer: „Cena je snižena za 50%? Pa onda je ovo odlična prilika za kupovinu.”
Definicija: Fenomen mešanja mašte i stvarnih uspomena. Osoba nije svesna da je izvesni deo onoga što ona percipira kao sećanje na nešto što se dogodilo zapravo samo plod njene mašte. Pojava izmenjenog, redefinisanog sećanja česta je kod osoba koje su pretrpele neku traumu.
Primer: Marko je siguran da je Ana ispričala neki izuzetno dobar vic, a zapravo je reč o šali iz TV serije.
Definicija: Sugestibilnost se definiše kao trajna ili relativno trajna podložnost sugestiji, koja se manifestuje kao spremnost da se prihvati tuđe mišljenje i da se vlastito ponašanje promeni u skladu s nametnutim mišljenjem, bez ikakvog kritičkog osvrta. Ponekad nam se, naročito dok smo deca, čini da su ideje koje nam predstavlja ispitivač naša sopstvena sećanja.
Primer: „Da li si pao sa kauča pre ili nakon što te je mama udarila?”
Definicija: Ovaj fenomen se odnosi na situacije kada veći značaj pridajemo stvarima koje smo delimično sami stvorili nego već gotovim stvarima koje je napravio neko drugi. Treba napomenuti da se IKEA efekat javlja samo ako smo završili posao, odnosno nedovršen posao ili uništena kreacija ne izaziva IKEA efekat.
Primer: „Jel’ da da ti se sviđa ova stolica koju sam platila 2.000 dinara? Sama sam je ofarbala.”
Definicija: Određuje se kao tendencija da drugima sudimo na osnovu njihove ličnosti, odnosno karaktera, a sebi prema situaciji. Vrlo česta kognitivna greška koja je u korelaciji sa drugim kognitivnim greškama koje se tiču prenaglašavanja lične superiornosti. Osnovna greška pripisivanja objašnjava zašto ljudi često krive druge ljude za stvari nad kojima obično nemaju kontrolu.
Primer: Ana je zakasnila na čas, znači da je Ana lenja. Zakasnili ste na čas, znači da ste imali loše jutro.
Definicija: Kognitivna pristrasnost pod nazivom Prokletstvo znanja objašnjava se na sledeći način: kada nešto znamo, automatski pretpostavljamo da i svi drugi to znaju, odnosno da imaju potrebno predznanje da nas razumeju.
Primer: Ova kognitivna pristrasnost je prisutna kod nastavnika koji ne umeju da se spuste na nivo znanja svojih učenika, već automatski pretpostavljaju da je nivo predznanja učenika viši nego što zaista jeste.
Definicija: Fenomen prihvatanja ideja, stavova i uverenja koje su drugi već prihvatili. Što je veći broj ljudi koji su prihvatili određene ideje i stavove, veća je i verovatnoća da će se i pojedinac uhvatiti u kolo, bez kritičkog osvrta ili preispitivanja.
Primer: Marko je kupio novi iPhone 12 samo zato što je taj model veoma popularan i što ga veliki broj ljudi kupuje, iako je u ozbiljnim dugovima, a pritom ima iPhone 10, koji odlično radi.
Definicija: Suprotno kognitivnoj pristrasnosti Lažno sećanje, ova kognitivna pristrasnost predstavlja one situacije kada nam se čini da su naša stvarna sećanja plod naše mašte ili kada nam se staro sećanje vrati kao potpuno nova situacija/ideja.
Primer: Pre nekoliko godina, Marko je umalo doživeo saobraćajnu nesreću, ali mu se u sadašnjosti čini kao da je zapravo sanjao strašan san.
Definicija: Ovaj fenomen odnosi se na sklonost ljudi da se identifikuju sa neodređenim i generalizovanim opisima za koje smatraju da su precizni i da se odnose upravo na njih, a koji se zapravo mogu primeniti na širok spektar ljudi. Ljudi u opisima ličnosti prepoznaju one delove koji se odnose na njih i usredsređuju se samo na te delove, ignorišući ostatak opisa kao da ne postoji.
Primer: „Današnji horoskop mi je baš tačan, sve su pogodili!”
Definicija: Predrasuda nultog rizika odnosi se na našu sklonost ka apsolutnoj sigurnosti, tj. na tendenciju da preferiramo potpunu eliminaciju rizika (da male rizike svodimo na nulu, iako bi nam neka druga opcija donela smanjenje opšteg rizika). Ova kognitivna pristrasnost oslikava ljudsku potrebu za izvesnošću i izbegavanje svega što potencijalno ne može kontrolisati.
Primer: „Verovatno bi trebalo da kupiš garanciju."
Definicija: Slepa tačka pristrasnosti (Predrasuda slepe tačke) predstavlja kognitivnu pristrasnot koja dovodi do toga da ljudi budu manje svesni svojih predrasuda nego tuđih, odnosno da pretpostavljaju da su manje podložni predrasudama nego ostali.
Primer: „Ja nemam predrasude, smatram da rezonujem vrlo racionalno i objektivno, a kod osoba sa kojima komuniciram često uočavam subjektivnost i pogrešno rezonovanje.”
Definicija: Pojava da ponekad nerealno ocenjujemo šanse da se desi nešto loše. Perspektiva nam je u najvećem broju slučajeva negativna, odnosno krećemo od negativnih pretpostavki, očekujući tako negativan ishod. Za ljude koji imaju negativno gledište postoji fraza da „čašu uvek vide kao polupraznu”.
Primer: „Ništa se nikada neće popraviti."
Definicija: Sklonost da verujemo mišljenjima osoba od autoriteta i podložniji smo tome da utiču na naše mišljenje, odnosno usvajamo njihove stavove na osnovu njihovog autoriteta i navodne superiornosti.
Primer: „Siguran sam da je moj postupak ispravan, jer je nastavnik jednom na času pričao da je postupio na sličan način u nekoj situaciji.”
Definicija: Nasuprot sklonosti da krećemo od pesimistične perspektive, ova kognitivna pristrasnost se odnosi na situacije kada smo previše optimistični i potpuno uvereni da će se desiti nešto dobro. Polazna tačka nam je pozitivna čak i kada su mali izgledi da nešto ispadne dobro. Za ovu kognitivnu predrasudu se vezuje fraza da je „čaša uvek polupuna”.
Primer: „Sve će se završiti dobro, nema razloga da nešto pođe po zlu.”
Definicija: Sklonost da verujemo da se sa nama slaže više ljudi nego što je to zapravo slučaj. Ova vrsta kognitivnih predrasuda dovodi ljude do toga da veruju da su njihove sopstvene vrednosti i ideje ispravne (bez kritičkog osvrta na njih) i da većina ljudi deli iste stavove.
Primer; „Sigurno nisam pogrešio, svi misle isto kao i ja!”
Definicija: Iluzija obrazaca ili pareidolija je naziv za sklonost ka tome da se nejasni i nasumični šabloni, bilo vizuelni ili zvučni, prepoznaju kao jasni i izraziti. Ovaj fenomen predstavlja generalnu težnju ljudi da pronalaze šablone tamo gde ih u suštini uopšte nema, u potpuno proizvoljnim, nasumičnim i slučajnim podacima.
Primer: „Ana, pogledaj oblak! Vidi kako se formirao oblik, liči na čoveka!"
Definicija: Mišljenje da konzumiranje masovnih medija više utiče na druge ljude nego na nas, odnosno da smo mi više kritički nastrojeni nego drugi ljudi. Negativni stavovi prema medijima uopšte, odnosno verovanje da su mediji manipulativni i obmanjujući igra veliku ulogu u ovoj kognitivnoj predrasudi.
Primer: „Očigledno su ti mediji isprali mozak!”
Definicija: Oslanjamo se na automatizovane sisteme, ponekad previše verujući automatskoj ispravci, iako je naš prvobitni izbor bio ispravan.
Primer: Telefon automatski prepravi „ni jedan” u „nijedan” i vi poverujete da tako treba, iako ste zapravo želeli da ispravno napišete „ni jedan ni drugi”.
Definicija: Skloni smo da pridajemo ogroman značaj trivijalnim stvarima, često izbegavajući kompleksnije probleme.
Primer: Umesto da se pozabavi pitanjem kako pomoći beskućnicima, lokalna vlast provodi mnogo vremena diskutujući o pravljenju biciklističkih staza i garaža za bicikle.
Truly different. FUTURE READY SCHOOL
