(U skladu sa Protokolom o postupanju ustanove u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Kodeksom ponašanja International School)

„Službeni glasnik RS“ br. 011/2024 od 14.02.2024. Stupa na snagu 22. februara 2024. godine.

Na osnovu člana 111. stav 13 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23) i člana 17. stav 4 i člana 24. Zakona o Vladi (“Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), i na osnpvu Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, International School donosi sopstveni Protokol o postupanju u slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja kao dopunu Pravilnika o merama, načinu i postupku zaštite i bezbednosti učenika iz avgusta 2025.

Cilj ove procedure je definisanje jasnog protokola ponašanja i postupanja ustanove u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja učenika, zaposlenih, roditelja/staratelja i trećih lica u okviru škole.

Tim za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

International School je formirala poseban Tim za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao zvanično telo škole koje preduzima radnje identifikacije, reagovanja, praćenja i prevencije situacija koje mogu ugroziti bezbednost, dostojanstvo i dobrobit učenika, zaposlenih i drugih učesnika u školskom životu.

Cilj i zadaci tima

Tim obavlja sledeće poslove:

1. priprema program i plan zaštite učenika, u skladu sa specifičnostima ustanove, kao i mere za unapređenje zaštite na osnovu analize stanja;
2. procenjuje nivo nasilja drugog i trećeg stepena i učestvuje u izradi plana zaštite učenika – plana pojačanog vaspitnog rada;
3. informiše učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i dostupnim oblicima podrške i pomoći;
4. učestvuje u obukama i projektima radi razvijanja kompetencija zaposlenih za prevenciju i intervenciju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5. predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka u slučajevima sumnje ili prijave nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja;
6. uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
7. prati i procenjuje efikasnost preduzetih mera zaštite i daje predloge direktoru;
8. sarađuje sa stručnjacima drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi obezbeđivanja sveobuhvatne zaštite učenika;
9. održava i čuva dokumentaciju u elektronskoj arhivi i u štampanom obliku sa zvaničnim potpisima i pečatima;
10. izveštava stručno telo škole i upravni organ.

Sastav tima

Tim za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine:

• Tamara Ćeranić – Koordinator tima (ispitni koordinator škole, nastavnik i pedagog sa iskustvom, razredni starešina, mentor)
• Dušanka Anđelović – Pedagog škole, sa iskustvom u radu sa učenicima i roditeljima, organizaciji školskog života i vannastavnih aktivnosti
• Lara Filipović – Psiholog škole, sa bogatim iskustvom u pružanju podrške učenicima
• Aleksandra Strugar – Koordinator rasporeda časova, sa dugogodišnjim iskustvom u nastavnom i organizacionom radu škole
• Nadežda Šućur – Nastavnik sa iskustvom u organizacionim procesima škole i realizaciji nastave
• Tatjana Vilček – direktor škole

Nivoi nasilja u skladu sa zvaničnim protokolom i kodeksom ponašanja International School

International School primenjuje kodeks ponašanja koji se godišnje revidira i usklađuje sa zvaničnim protokolom za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Protokol razlikuje tri nivoa nasilja prema težini posledica, učestalosti i nameri.

I nivo nasilja

Primeri fizičkog nasilja: – guranje, udaranje lakšeg intenziteta, – čupanje, štipanje, grebanje, – gađanje predmetima bez namere da se nanese teža povreda.

Primeri psihološkog nasilja: – ismevanje, ponižavanje, zadirkivanje, – pogrdno imenovanje, vređanje, – širenje glasina.

Primeri socijalnog nasilja: – isključivanje iz grupe, – favorizovanje razlika, – namerno ignorisanje.

Primeri seksualnog nasilja lakšeg intenziteta: – nepristojni komentari, – gestikulacija seksualne konotacije.

Digitalno nasilje: – slanje poruka uznemirujućeg sadržaja, – uvredljivi komentari na mrežama.

Napomena: Ako se ponašanje sa I nivoa ponavlja, tretira se kao II nivo nasilja.

II nivo nasilja

Fizičko nasilje: – šamaranje, jači udarci, guranje sa namerom povređivanja, – oduzimanje ili uništavanje lične imovine, – zatvaranje ili fizičko sprečavanje kretanja.

Psihološko nasilje: – ucenjivanje, pretnje, – manipulacija, kažnjavanje bez osnova.

Socijalno nasilje: – organizovano isključivanje učenika iz grupe, – iskorišćavanje ili manipulacija položajem u grupi.

Seksualno nasilje: – neprikladno dodirivanje, – pokazivanje pornografskog sadržaja.

Digitalno nasilje: – objavljivanje video zapisa ili slika sa namerom poniženja, – uvredljive objave usmerene ka narušavanju ugleda.

III nivo nasilja

Fizičko nasilje: – ozbiljne fizičke povrede, – napad hladnim ili opasnim predmetom, – dovođenje u stanje fizičke ugroženosti.

Psihološko nasilje: – kontinuirana i ozbiljna zastrašivanja, – prinuda i iznuda.

Socijalno nasilje: – organizovano nasilje grupe nad pojedincem.

Seksualno nasilje: – prinuda na seksualni čin, – zloupotreba autoriteta, – situacije sa elementima krivičnog dela.

Digitalno nasilje: – pretnje po život i bezbednost putem mreža, – zloupotreba sadržaja sa ciljem ucenjivanja.

Nasilje III nivoa se tretira kao ozbiljno kršenje zakona. Uključuju se nadležni organi (centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo).

Napomena

Nasilno ponašanje trećeg nivoa može se tretirati kao ozbiljno kršenje obaveza i kao kršenje zabrane utvrđene zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledica, intenziteta, učestalosti, učesnika, vremena, mesta, načina itd.), prema proceni tima za zaštitu i Direktora škole. U školskim prostorijama i na vannastavnim aktivnostima koje škola sprovodi i organizuje, ponavljanje manjih prekršaja obaveza smatra se ozbiljnijim kršenjem obaveza u skladu sa zakonom koji uređuje standarde učenika i studenata. U školskim prostorijama i na vannastavnim aktivnostima koje škola sprovodi i organizuje, vaspitno-disciplinski postupak se vodi u skladu sa zakonom, Kodeksom ponašanja škole i ovim postupkom.

International School razlikuje manje i veće prekršaje Kodeksa ponašanja učenika/nastavnika/roditelja i oni obuhvataju sledeće:

Manji prekršaji Kodeksa ponašanja škole

• ne poštuje odluke nadležnih organa Škole, Kodeks ponašanja ili druge opšte akte Škole; 
• ne izvršava naređenja, zahteve ili uputstva razrednog starešine, predmetnog nastavnika ili drugih zaposlenih u Školi; 
• odbija da nosi školsku uniformu u prostorijama Škole ili na drugim mestima gde se odvija nastava i učenje; 
• dolazi u Školu ili na druga mesta gde se sprovodi obrazovni rad neprikladno obučen, neuredan i zanemarujući ličnu higijenu; 
• ponaša se nepristojno, grubo, agresivno i neljubazno prema drugim učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima, zaposlenima ili drugim osobama u Školi, ili na bilo kom mestu gde se organizuje nastava; 
• ne štiti imovinu Škole ili imovinu druge organizacije od oštećenja tokom školskih/izletničkih putovanja ili nastave van Škole; 
• namerno oštećuje zgradu, prostorije, inventar, instalacije i opremu Škole, vrši vandalizam u Školi i školskom dvorištu; 
• ne štiti od oštećenja ili namerno prisvaja imovinu i lične stvari drugih učenika, nastavnika ili zaposlenih u Školi; 
• zanemaruje ličnu higijenu i urednost, kao i higijenu i urednost školskih prostorija; 
• jede i pije u učionicama ili hodnicima umesto u kantini; 
• ulazi u zbornicu i druge službene prostorije bez poziva ili dozvole; 
• zadržava se u hodnicima ili drugim prostorijama tokom časa; 
• namerno izbegava usmena i pismena ispitivanja tražeći pomoć stručnih saradnika ili drugih nastavnika; 
• baca otpatke u školskim prostorijama, dvorištu ili u blizini škole; 
• postavlja, uklanja, pomera ili rotira plakate ili obaveštenja bez dozvole školskih vlasti ili ometa monitore koji prikazuju školska obaveštenja; 
• neopravdano odbija da učestvuje u aktivnostima koje organizuje Škola (javne priredbe, društveno-korisni rad, inicijative, događaji itd.); 
• napušta školske prostorije tokom časa, ručka ili velikog odmora bez saglasnosti roditelja ili nastavnika; 
• puši u prostorijama Škole, kao i na drugim mestima gde je pušenje zakonom zabranjeno, uključujući elektronske cigarete; 
• odbija da poštuje mere bezbednosti i zaštite u prostorijama Škole, na ekskurzijama, nastavi u prirodi ili drugim aktivnostima koje organizuje Škola; 
• zloupotrebljava lekarsko uverenje ili drugi dokument kojim se opravdava izostanak iz škole; 
• nije na mestu i spreman za čas kada on počne, kasni na čas ili napušta čas pre završetka; 
• ponaša se nedisciplinovano u učionici i drugim školskim prostorijama tokom časa, testova, kao i drugih obrazovnih, sportskih ili kulturnih aktivnosti koje organizuje Škola; 
• donosi laserske uređaje, mobilne telefone ili druge elektronske uređaje koji mogu ometati nastavu ili oštetiti školsku opremu; 
• koristi mobilni telefon, iPad ili laptop za aktivnosti koje nisu predviđene rasporedom časa; 
• ne pohađa redovno nastavu i ima 10 neopravdanih izostanaka u toku školske godine; 
• krši odredbe Pravilnika o plagiranju i povredi autorskih prava; 
• grubom nepažnjom oštećuje resurse informacionog sistema škole (ICT*) koji se koriste u obrazovne svrhe; 
• posredno učestvuje u aktivnosti koja je dovela do oštećenja ICT resursa Škole; 
• ugrožava ili pokušava da ugrozi elektronsku komunikaciju onemogućavanjem ili ometanjem ICT resursa Škole; 
• namerno oštećuje ili uništava ICT resurse Škole; 
• planira da onesposobi, ošteti ili uništi uređaje u ICT sistemu Škole; 
• prikriva oštećenja, onesposobljavanje ili uništavanje uređaja u ICT sistemu Škole; 
• ugrožava platforme za učenje i komunikaciju (Platforma za učenike, Distance Learning Platform, Platforma za nastavnike, UIS, itd.); 
• ugrožava bezbednost informacija: neovlašćeno koristi platforme, nemarno čuva digitalne podatke, deli podatke bez dozvole, koristi ih za varanje ili prisvaja tuđe podatke kao svoje; 
• koristi grupne mejl adrese bez dozvole; 
• objavljuje sadržaj kojim se diskredituju, ismevaju ili ponižavaju nastavnici, učenici, zaposleni ili ugled Škole; 
• lažno se predstavlja kao druga osoba u elektronskim komunikacijama; 
• koristi nedozvoljene metode za pristup informacijama, ometa Wi-Fi signal, onesposobljava uređaje ili ugrožava kriptografsku bezbednost mreže. 

Veći prekršaji Kodeksa ponašanja škole

Veći prekršaj postoji ako učenik:

• uništi, ošteti, sakrije, izmeni ili unese podatke u evidencije koje vodi Škola; 
• izmeni ili unese podatke u javni dokument koji izdaje Škola; 
• uništi ili ukrade imovinu škole, kompanije, preduzetnika, učenika ili zaposlenog; 
• koristi ili poseduje alkohol, narkotike ili druge psihoaktivne supstance, ili podstiče i daje ih drugom učeniku; 
• donosi oružje, pirotehniku ili druge opasne predmete u Školu; 
• ponaša se na način kojim fizički ili psihički ugrožava sopstvenu bezbednost ili bezbednost drugih tokom časa i aktivnosti van Škole; 
• koristi elektronske uređaje da naruši prava drugih ili vara u procesu ocenjivanja; 
• ima više od 25 neopravdanih izostanaka u školskoj godini (od čega 15 nakon pismenog upozorenja roditelja); 
• učestalo čini manje prekršaje tokom školske godine. 

U slučaju tri manja prekršaja, razredni starešina je dužan da napiše Izveštaj o većem prekršaju prema Kodeksu ponašanja škole.

Mere koje se primenjuju na osnovu nivoa nasilja u IS-u

Učenici odgovaraju za prekršaje sledećih zabrana:

• zabrana diskriminacije;
• zabrana nasilja i zlostavljanja;
• zabrana diskriminatornog ponašanja, sramoćenja, ponižavanja ili narušavanja ličnog dostojanstva.

International School sprovodi mere kako bi proces obrazovanja na akademski, socijalni, ponašajni i emotivni način tekao glatko i kako bi svaka osoba koja aktivno učestvuje u obrazovnom procesu bila zaštićena u smislu svog dostojanstva i dobrobiti.

Pedagoške i disciplinske mere

• Upozorenje nastavnika odeljenja ili mentora
• Pisano upozorenje koje izdaje nastavnik odeljenja, u formi Izveštaja o incidentu za manje prekršaje;
• Konsultovanje sa školskim savetnikom
• Pisano upozorenje koje izdaje nastavnik odeljenja u formi Izveštaja o incidentu za veće prekršaje; Disciplinski postupak sa timom za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i neglect (nebrige) i sa direktorom.
• Dobrovoljna ili humanitarna služba;
• Privremeni prekid učenika uz obavezu pohađanja časova putem platforme za distance learning;
• Isključenje iz škole

Sa novim Protokolom Vlade Republike Srbije, škola je formirala tim za sprečavanje nasilja, zlostavljanja i neglect kao dodatno telo škole koje nadležuje i pomaže nastavnicima i školskom savetniku i pedagogu da adekvatno intervenišu. Novi proces delovanja u slučaju manjeg ili većeg prekršaja biće objašnjen u nastavku.

Intervencija tima IS za prevenciju prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Od izuzetne je važnosti da svi nivoi nasilja ili kršenja Kodeksa ponašanja škole budu dokumentovani u pisanom obliku. Ako učenik ima neprimereno ponašanje – bilo kakvog oblika i koje predstavlja kršenje ovog dokumenta, roditelji moraju biti obavešteni u pisanom obliku, a ne preko poziva ili neformalnih SMS, MMS i slično.

Kako bi se pomoglo nastavniku odeljenja i IS Timu za prevenciju, ispod je objašnjeno kako se protokol treba slediti kada je došlo do manjeg, većeg ili nasilja i zlostavljanja.

U prvom nivou nasilja

U prvom nivou nasilja, zlostavljanja i neglecta, procenu vrši nastavnik odeljenja, a aktivnosti preduzima samostalno uz saradnju sa roditeljem, u smislu povećanog edukativnog rada sa zajednicom odeljenja, grupom učenika i pojedinačno. Nastavnik odeljenja može da se konsultuje sa školskim psihologom/pedagogom za podršku po potrebi.

Izuzetan slučaj, ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako ojačani edukativni rad nije bio efikasan, ako su posledice ozbiljnije, ako postoji nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isto dete učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje, nastavnik odeljenja uključuje IS Tim za zaštitu. Prema dostupnim informacijama, IS Tim za zaštitu procenjuje nivo i preduzima dalje akcije.

Nastavnik odeljenja je dužan da sledi Kodeks ponašanja IS i, prateći listu za manje prekršaje Kodeksa ponašanja, uz mere za prevenciju nasilja, zlostavljanja i neglecta iz ovog dokumenta, izda Uputnost o manjem incidu učeniku(ima) u pitanju.

U drugom nivou nasilja

Na drugom nivou, nastavnici u saradnji sa IS Timom za zaštitu i obaveznom participacijom roditelja učenika, rade na razvijanju pojačanog obrazovnog rada, kao i mogućnost predlaganja pokretanja obrazovnih i disciplinskih postupaka. Na ovom nivou nastavnik odeljenja pokreće sastanak sa IS Timom za prevenciju i je lično poslao zvaničan email obaveštavajući tim o situaciji i tražeći konsultacije i praćenje mera.

U trećem nivou nasilja

Na trećem nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima direktor uz IS Tim za zaštitu, uz obavezno učešće roditelja i nadležnih organa i organizacija (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija, javno tužilaštvo i druge nadležne organizacije). Na trećem nivou nasilja mora biti pokrenut obrazovni i disciplinski postupak.

IS Tim za zaštitu procenjuje da li je neophodno, tokom trajanja obrazovnog i disciplinskog postupka, ukloniti učenika (izuzimanje/stankacija) iz procesa neposrednog obrazovnog rada i drugih oblika obrazovnog rada na minimum pet radnih dana, a najduže do kraja obrazovnog postupka, uzimajući u obzir rizike, prošlo ponašanje učenika i izrečene mere, posledice i okolnosti situacije, sigurnost, uzrast i razvojne karakteristike deteta, itd.

Za treći nivo vršnjačkog nasilja, Direktor immediatamente pokreće obrazovne i disciplinske postupke protiv učenika, najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja o trećem nivou nasilja, o čemu odmah obaveštava roditelja ili drugog zakonskog predstavnika, najkasnije na sledeći radni dan. U obrazovnom i disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja ili drugog zakonskog predstavnika, kao i svih ostalih učesnika i svedoka, mora biti saslušan i dati pisanu izjavu. Ako roditelj ili drugi zakonski predstavnik učenika, koji je bio uredno obavešten, ne odgovori da učestvuje u obrazovnom i disciplinskom postupku, direktor odmah imenuje psihologa ili pedagoga, najkasnije do sledećeg radnog dana, da zastupa interese učenika u ovom postupku, što neposredno obaveštava centar za socijalni rad. Obrazovni i disciplinski postupak se zaključuje, nakon sprovodjenja pojačanog obrazovnog rada sa učenikom, donošenjem odluke u roku od 30 dana od dana početka. Pre donošenja odluke, svi podaci važni za odlučivanje moraju biti utvrđeni. Mere koje se uče učeniku takođe zavise od rezultata pojačanog obrazovnog rada i mogućih pozitivnih promena u ponašanju.

Mere tima za prevenciju nasilja i direktora škole

Pored navedenog, IS Tim za zaštitu procenjuje da li je neophodno da učenik bude suspendovan – uklonjen iz procesa drugih oblika obrazovnog i neobrazovnog rada prilikom pokretanja obrazovno-disciplinskih postupaka zbog ozbiljnih prekršaja školskih obaveza vezanih za posedovanje, podsticanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i korišćenje psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda, kao i unos oružja i pirotehničkih sredstava u školu ili drugo mesto gdje može ugroziti ili povrediti drugu osobu.

Uloga IS Tim za zaštitu je prikupljanje činjenica relevantnih za tretman i kvalifikaciju kršenja školskih obaveza. Procena tima čini sastavni deo odluke o uklanjanju učenika iz procesa neposrednog obrazovnog rada.
Pored roditelja, škola obaveštava nadležni centar za socijalni rad o uklanjanju učenika radi zajedničkog delovanja i izrade plana pojačanog obrazovnog rada za učenika, tokom trajanja obrazovnog i disciplinskog postupka, tj. mera neposrednog uklanjanja.
Učenik, čak i uz suspenziju, dužan je da prati DL časove preko online platforme za učenje kako ne bi propustio predavanja i časove za sve predmete i da povremeno komunicira sa predmetnim nastavnicima, odeljenskim nastavnikom i mentoru ukoliko mu bude potrebna pomoć.

U slučaju neuključivanja, tj. nepreduzimanja radnji usled ponovljenih žalbi nadležnom centru za socijalni rad, ustanova informiše nadležno ministarstvo zaduženo za nadzor rada centara. Tokom realizacije aktivnosti, unutar plana pojačanog obrazovnog rada, roditelj je odgovoran za redovno učešće deteta u planiranim aktivnostima plana pojačanog obrazovnog rada. Nakon povratka u školu, pojačan obrazovni rad i nadzor se nastavljaju sa učenikom, u skladu sa planom.

Učenici mlađi od 14 godina nisu krivično ni prekršajno odgovorni, i ne mogu protiv njih pokretati krivične ili prekršajne postupke za počinjeno nasilje, već se protiv njih primenjuju isključivo aktivnosti iz nadležnosti obrazovnog sistema, sistema zdravstvene zaštite i socijalne zaštite. U situacijama kada učenici imaju više od 14 godina, smatraju se krivično i prekršajno odgovornima. Za ove učenike škola ima za pravo da obavesti javnog tužioca za maloletnike i policiju, a aktivnosti se sprovode pod nadležnošću institucija obrazovnog sistema Republike Srbije, zdravstvene i socijalne zaštite.

Kada do nasilja dođe među učenicima izvan prostora ustanove, odnosno na drugoj lokaciji gde ustanova sprovodi obrazovni rad, tj. obrazovni rad nakon dobijenih informacija od predstavnika spoljne zaštitne mreže, IS Tim za zaštitu se sastaje, analizira situaciju u skladu sa raspoloživim informacijama, uz mogućnost procene nivoa nasilja. Na osnovu utvrđenih činjenica tim za zaštitu predlaže nastavniku razvođenje pojačanog obrazovnog rada za učenika, uzimajući u obzir: posledice događaja po učesnike, prethodno ponašanje učenika u ustanovi i kontinuitet rizičnog ponašanja učenika.

Za učenika koji je pretrpeo nasilje izvan školskih prostorija, tj. druge oblasti u kojoj škola sprovodi obrazovni rad, IS Tim za zaštitu predlaže nastavniku pripremu plana zaštite od nasilja, i prema proceni uključivanje predstavnika spoljne zaštitne mreže (centar za socijalni rad, policija itd.). U planu pojačanog obrazovnog rada, ustanova mora uključiti roditelje učenika i predstavnike spoljnih mreža koje su uključene u pružanje podrške učeniku i porodici.

U situaciji kada roditelj ne sarađuje sa ustanovom, a postoji ponavljajuće nasilje učenika, ustanova obaveštava nadležni centar za socijalni rad i primenjuje mere u skladu sa porodičnim ili krivičnim zakonom u pogledu roditeljske odgovornosti. Ustanova dokumentuje nedostatak saradnje sa roditeljima putem tabele sastanaka sa roditeljima i evidencije o akciji u elektronskom portalu škole. Od izuzetne je važnosti da evidencija o akciji koja je uneta u elektronski portal škole bude ažurna i da datum sastanka bude upisan u komentar akcije.

Kada roditelj počini nasilje, zlostavljanje ili zanemarivanje nad detetom, i kada njegovo uključivanje u postupak nije u najboljem interesu deteta, ustanova mora uključiti nadležni centar za socijalni rad. Ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju-u kod dece i učenika u porodici, direktor odmah obaveštava nadležnog javnog tužioca, policiju i centar za socijalni rad koji dalje preduzimaju mere u skladu sa zakonom.

Ako postoji sumnja ili saznanje da je učenik uključen u promovisanje, zagovaranje i podržavanje ideološki motivisanog nasilja, tj. nasilnog ekstremizma, direktor saziva tim za zaštitu koji razmatra situaciju i donosi odluku na osnovu prikupljenih informacija o daljim merama u okviru škole i obaveštava roditelje i nadležno javno tužilaštvo.

U svakom slučaju kada je zaposleni počinilac nasilja, zlostavljanja i neglecta prema detetu, tj. učeniku u ustanovi, direktor preduzima mere protiv zaposlenog, u skladu sa zakonom, i prema detetu

Zaštita zaposlenih

Kada je učenik počinilac nasilja nad zaposlenim, direktor je dužan da odmah obavesti roditelje i nadležni centar za socijalni rad; da pokrene obrazovno-disciplinske postupke i da izrekne obrazovne i disciplinske mere, u skladu sa zakonom, za učenike do navršenih 14 godina, a za učenike starije od 14 godina, osim gore navedenih aktivnosti, i da obavesti nadležno javno tužilaštvo i policiju.

U slučaju klevete, narušavanja ugleda i dostojanstva zaposlenog od strane učenika, primenjuju se mere i aktivnosti koje su propisane za treći nivo vršnjačkog nasilja.
Od ogromne je važnosti razumevanje elemenata Krivičnog zakonika Republike Srbije i kako se mere izricanja sankcija sprovode za uvrede. Radi boljeg razumevanja zakona o uvredi časti, dostojanstva i pretnji, sledeći tekst predstavlja dodatak i dalje objašnjenje onoga šta Zakon navodi.

Kada je roditelj ili treća osoba počinilac nasilja nad zaposlenim ili kada je zaposleni napad na zaposlenog, direktor je dužan da takvo saznanje prijavi policiji i nadležnom javnom tužilaštvu, a kada je roditelj počinilac nasilja, da obavesti nadležni centar za socijalni rad, u roku koji propisuje Zakon.

Ako ustanova ima saznanje da roditelj ili treća osoba na društvenim mrežama omalovažava, vređa, preti ili poziva na nasilje prema zaposlenom, i u odnosu na profesionalca u ulozi zaposlenog, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležno javno tužilaštvo, u roku koji Zakon propisuje.

Krivični zakon Republike Srbije o uvredi časti i dostojanstva

Izjava ili ponašanje osobe je uvredljivo samo kada objektivno predstavlja omalovažavanje i omalovažavanje drugog lica. Stoga nije značajno da li je počinilac hteo da uvredi drugu osobu, niti da li je druga osoba to doživela kao uvredu, već da li takvo ponašanje počinioca, prema objektivnoj proceni, predstavlja izraz nepoštovanja dostojanstva druge osobe, njenog poniženja.

Prema teoriji krivičnog prava, ovu procenu daje sud, polazeći od socijalne procene zaštite časti i ugleda, razumevanja i običaja okruženja, kao i okolnosti pod kojima je događaj nastao, međusobnog odnosa između počinioca i osobe na koju se optužba odnosi, itd.

Postoji dakle povreda časti druge osobe kada nezakonito delo izazove osećaj uvrede, povrede i umanji njen ugled u društvu, što sud procenjuje prema opštem shvatanju u datom vremenu i datom društvenom okruženju. Uvreda mora biti upućena određenom licu, koje može biti jasno navedeno u izjavi, ali je dovoljno da iz sadržaja izjave ili ponašanja počinioca bude nedvosmisleno utvrđeno na koga se odnosi.

Krivično delo uvrede postoji kada uvredljiva izjava bude upućena licu na koje se odnosi ili kada takva izjava bude upućena trećem licu na koje uvreda upućuje. Dakle, uvreda mora biti poznata osobi na koju se odnosi ili trećoj osobi. Definicija ovog krivičnog dela počinje: “Ko…”, što znači da počinilac ovog krivičnog dela može biti bilo koja osoba. Krivica zahteva nameru, tj. da počinilac bude svestan da njegova izjava ili ponašanje predstavlja omalovažavanje druge osobe, da sadrže uvredljiv sadržaj.

Pored navedenog, Krivični zakon propisuje posebnu osnovu za izuzeće od kazne:

Ako je oštećena strana uzvratila uvredu, sud može kazniti ili osloboditi od kazne obe strane ili jednu stranu.

Takođe, propisana je osnova za isključenje nezakonitosti čina:

“Počiniocu se neće izreći kazna za čin, ako je izlaganje data kao deo ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u izvršavanju službene dužnosti, novinarskom pozivu, političkoj aktivnosti, u odbrani prava ili zaštiti legitimnih interesa, ako iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti može da se vidi da on nije imao nameru da omalovaži.”

Protokol o postupanju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Koraci u International School u protokolu u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja su:

1. Verifikacija sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija – direktno ili indirektno.
2. Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika
3. Obaveštavanje nastavnika odeljenja, psihologa, pedagoga i direktora
4. Obaveštavanje roditelja od strane nastavnika odeljenja, ili direktora (ako roditelji ne mogu biti kontaktirani – socijalna služba)
5. Procena štete, ako je fizička povreda, pozivanje 194 – Hitna pomoć od strane nastavnika odeljenja ili mentora, obaveštavanje roditelja da je pozvana hitna pomoć
6. Ako fizičko nasilje ne može biti zaustavljeno od strane nastavnika, zaposlenih u školi, mora uslediti obaveštavanje policije, obaveštavanje obe strane roditelja da je policija ili socijalna služba pozvana
7. Psiholog ostaje sa oštećenom stranom na sigurnom mestu u školi, udaljenom od počinioca
8. Razredni starešina ili drugi nastavnici ostaju sa počiniocem
9. Roditelji treba da prate obe strane uključene u akciju nasilja kući ili u ustanovu ako to odredi policija ili hitna pomoć
10. Ako roditelji nisu u mogućnosti da prisustvuju na mestu događaja, psiholog ili mentor sigurnim putem vodi dete kući
11. Nakon što strane napuste školu, sve strane učestvuju u pisanju izjava o svojim postupcima – nastavnik, mentor, nastavnik odeljenja, direktor; dodatno se sastavlja pismeni izveštaj školi
12. Tim za prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja organiuje se da zaseda i proceni dalje mere i postupke
13. Mere i aktivnosti se sprovode za sve forme i nivoe nasilja i zlostavljanja. Plan zaštite od nasilja za učenika izrađuje se za specifičnu situaciju i nivo učenika koji su pretrpeli nasilje ili svedočili nasilju i zlostavljanju.
14. Plan pojačanog obrazovnog rada za učenika izrađuje se za specifičnu situaciju trećeg nivoa nasilja za učenike koji su počinili nasilje, podstakli nasilje ili pasivno podržali nasilje. Plan zaštite od nasilja i plan pojačanog obrazovnog rada mogu se pripremiti za čitav odeljak, odnosno obrazovnu grupu. Aktivnosti unutar plana zaštite učenika od nasilja, kao i plana pojačanog obrazovnog rada, treba da budu konkretne i specifične i da prepoznaju kakvu promenu želimo da postignemo primenom istih.
15. Plan zaštite od nasilja učenika, tj. plan pojačanog obrazovnog rada za učenike, sadrži: aktivnosti koje pružaju podršku učesnicima u nasilnim situacijama, aktivnosti usmerene na promenu ponašanja – povećan obrazovni rad, rad sa roditeljima, rad sa odeljenjskom zajednicom, uključivanje školskog parlamenta i po potrebi upravno telo; nosioci tih aktivnosti, vremenska dinamika; načini obezbeđenja ponovne integracije svih učesnika u nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju u širu društvenu zajednicu.
16. Ustanova prati efekte preduzetih mera i aktivnosti. Ustanova takođe prati uključivanje roditelja i drugih nadležnih organa, organizacija i službi. Efekti mera se prate od strane nadležnih službi Ministarstva.

Kritične situacije

Krizni događaj je, u većini slučajeva, nepredviđen događaj sa potencijalno negativnim posledicama. Taj događaj i njegove posledice mogu prouzrokovati značajnu štetu licima koja su direktno ili indirektno izložena krizi. Krizni događaj karakterišu broj žrtava (povređenih ili preminulih), materijalna šteta, psihološke reakcije pojedinca i/ili zajednice u celini, kao i solidarnost u cilju eliminacije posledica.

Krizni događaji su:

• Prirodna smrt deteta/učenika;
• Pokušaj ubistva i ubistvo deteta/učenika (u okviru ili van ustanove);
• Pokušaj samoubistva i samoubistvo učenika (u okviru ili van ustanove);
• Prirodna smrt, samoubistvo ili ubistvo zaposlenog u ustanovi;
• Saobraćajna nezgoda u kojoj je dete, tj. učenik i/ili zaposleni povređen ili poginuo;
• Nestanak deteta/učenika;
• Masovna trovanja u prostorijama ustanove;
• Obaveštenje o eksplozivnoj napravi postavljenoj u ustanovi ili teroristički napad;
• Otmica;
• Nasilje velike razmere (masne tuče, višestruka ubistva, teroristički napadi);
• Tehničke i tehnološke opasnosti (eksplozija, izlivi, isparavanje toksičnih supstanci i požar);
• Prirodne nepogode (poplave, zemljotresi, požari…);
• Epidemija koja zahvata teritoriju/opštinu gde se nalazi ustanova;
• Drugi krizni događaji, u smislu ovog pravilnika.

U slučaju proglašenja vanredne situacije, tj. stanja vanrednog stanja, ustanova postupa u skladu sa pravilima koja je za to propisana.

Ustanova je dužna da kontinuirano unapređuje postupke postupanja radi efikasnih akcija radi eliminacije ili minimiziranja posledica izazvanih kriznim događajem, organizacije rada i funkcionisanja ustanove, kao i fizičkog i psihičkog zdravlja pojedinca.

Jačanje otpornosti ustanove zasniva se na sledećim principima:

• Kontinuitet
• Saradnja
• Dostupnost
• Efikasnost

Ustanova formira tim za krizne događaje unutar tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao njegovu obaveznu komponentu. Tim za krizne događaje formira se sa ciljem efikasnog rukovođenja ustanovom u kriznim situacijama. Akcioni program ustanove u kriznim događajima se izrađuje kao obavezan i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, koji je sastavni deo škole. Po tom osnovu, radni plan tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i neglecta, koji je sastavni deo godišnjeg plana rada ustanove.

Tim za krizne događaje formira se kada postoji krizna situacija i može uključiti roditelja učenika, predstavnika školskog saveta i druge predstavnike ustanove kao i članove tima IS Tim za prevenciju. Direktor direktno koordinira tim za krizne situacije.

Koordinacija obuhvata aktivnosti – planiranje, organizaciju, koordinaciju i saradnju sa spoljnim zaštitnim mrežama, praćenje i evaluaciju. Psihosocijalna podrška obuhvata aktivnosti – praćenje odgovora, procenu potreba za psihosocijalnom podrškom, obezbeđivanje individualne i grupne podrške, procenu potrebe uključivanja mobilnog tima i, ako dođe do toga, saradnju sa mobilnim timom. Informisanje obuhvata aktivnosti – prikupljanje, provera, selekciju, distribuciju informacija, kao i pripremu objava.

Postupanje ustanove kada se dogodi krizni događaj

Kada ustanova sazna da se krizni događaj dogodio, odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, aktivira se tim za krizne događaje, koji ima sledeće zadatke:

• prikupljanje podataka, procena potreba i obaveštavanje nadležnih organa;
• uspostavljanje saradnje sa spoljašnjom zaštitnom mrežom;
• saradnja i zajedničko delovanje sa mobilnim timom za krizne intervencije;
• pravovremeno informisanje dece/učenika, roditelja, zaposlenih i mеdiја о događaju;
• psihosocijalna podrška deci, učenicima i zaposlenima;

Plan u slučaju vanrednih situacija:

Prikupljanje podataka, procena potreba i obaveštavanje nadležnih organa	Tim prikuplja informacije o događaju (opis događaja, mesto i vreme kada se dogodio), ko je pogođen kriznim događajem i kakva im pomoć treba, gde se nalazi i u kakvom je stanju, kao i šta je već urađeno u ustanovi po tom pitanju. U zavisnosti od tipa/forme kriznog događaja, naredni korak podrazumeva hitno obaveštavanje policije, službi za hitne intervencije, vatrogasne službe, kao i drugih eventualno potrebnih organa/službi. Potrebno je da zaposleni ustanove postupaju po planu postupanja u kriznim situacijama i, u zavisnosti od forme krize, i u skladu sa planom evakuacije. Tim za krizne događaje informiše nastavničko veće škole i druge neophodne institucije.
Uspostavljanje saradnje sa spoljašnjom mrežom za zaštitu (Socijalna i zdravstvena zaštita, policija, javno tužilaštvo, jedinice lokalne samouprave, mobilni tim).	Na osnovu prikupljenih podataka, uz obavezu hitnog obaveštavanja spoljne zaštitne mreže, ustanova procenjuje da li može da deluje samostalno ili joj je potrebna pomoć i podrška spoljašnjih predstavnika zaštitne mreže, sa kojima kreira jedinstveni plan postupanja, način rada i izveštavanja. U zavisnosti od forme/tipa i stepena intenziteta kriznog događaja ustanova procenjuje ko iz spoljne sigurnosne mreže treba da bude uključen.
Saradnja i zajedničko delovanje sa mobilnim timom za krizne intervencije	Ako krizni događaj ima najmanje tri ili više posledica povređene ili povređene osobe, direktor je dužan da odmah obavesti nadležne institucije radi angažovanja intersektorskog mobilnog tima za krizne situacije, koji je formiran u skladu sa Protokolom o ponašanju prilikom saradnje sa društvenim kriznim situacijama unutar radne grupe Vlade Republike Srbije koja obezbeđuje neophodnu podršku. U situacijama kada mobilni tim deluje, tim za krizne događaje ustanove postaje sastavni deo mobilnog tima. Tim za krizne događaje ustanove obezbeđuje neophodne informacije mobilnom timu, učestvuje u zajedničkom planiranju, organizaciji i sprovođenju psihosocijalne podrške. U saradnji sa mobilnim timom, tim ustanove prati i identifikuje decu/učenike i zaposlene kojima je potrebna pomoć, pruža psihološku podršku, prvu pomoć kao i druge vidove podrške.
Bliskim informisanjem dece/učenika, roditelja, zaposlenih i medija o događaju	Direktor ustanove imenuje osobe odgovorne za pripremu zvaničnih informativnih dokumenata za roditelje, učenike, zaposlene i medije. Obaveštenja imaju za cilj kontinuirano informisanje zaposlenih, roditelja i dece/učenika i medija o najnovijim, proverenim i tačnim informacijama koje je ustanova primila, radi planiranja adekvatne podrške i preduzimanja drugih neophodnih mera.
Psihosocijalna podrška deci, učenicima i zaposlenima	Krizni tim prati reakcije učenika, roditelja i zaposlenih, identifikuje ko treba pomoć i organizuje odgovarajuću psihosocijalnu podršku. Prilikom pružanja psihosocijalne podrške koristi se psihološka prva pomoć kao osnovna intervencija. U zavisnosti od tipa, intenziteta i posledica kriznog događaja, tim procenjuje potrebu za uključivanjem predstavnika zdravstvenog sistema zaštite kako bi se obezbedila psihosocijalna podrška i/ili uključivanje intersektorskog mobilnog tima za krizne situacije
Dizajn i sprovođenje plana rada ustanove u izmenjenim uslovima i stabilizacija rada u ustanovi	Tim za krizne događaje, u saradnji sa relevantnim timovima ustanove, kreira plan rada na osnovu izmenjenog, prilagođenog plana. Potrebno je da način rada ustanove bude prilagođen posledicama kriznog događaja, mogućnostima i potrebama dece/učenika i zaposlenih u pogledu sprovođenja svih školskih aktivnosti odmah posle krize. Dodatna pravila plana rada treba da sadrže konkretne aktivnosti/mera koje ustanova planira da sprovodi, nosioce (izvršioce) planiranih aktivnosti, vremensku dinamiku, način izvođenja, načine praćenja i izveštavanja. Prilikom izrade plana važno je uzeti u obzir tip kriznog događaja, broj pogođenih lica, procenu budućih rizika, reakciju lokalne zajednice i odgovarajuće pravne aspekte.
Organizacija mogućih obilježavanja događaja	U slučaju kriznih događaja sa smrtnim ishodom, tim učestvuje u organizaciji i planiranju adekvatnih obeležavanja događaja.
Praćenje realizacije plana i evaluacija	Neophodno je pratiti implementaciju plana rada (u okviru radnog plana tima za zaštitu) u izmenjenim uslovima, mogućnost ispravke i dopune plana u zavisnosti od procene stepena, broja i posledica izazvanih krizom, događajem i preduzetim koracima. Svaki korak protokola mora biti dokumentovan i zaveden kao spisak akcija sa datumima.
Upravljanje dokumentacijom i izveštavanje	Tim je takođe dužan da vodi dokumentaciju o aktivnostima koje su preduzete u vezi sa rešavanjem krizne situacije. Izveštaj o delovanju ustanove podnosi nadležnoj školskoj upravi najkasnije 15 dana nakon događaja.

 

Dokumentacija, analiza i izveštavanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju

U sprovođenju preventivnih i interventnih mera i aktivnosti ustanova:

1. prati sprovođenje programa zaštite ustanove;
2. evidentira slučajeve nasilja, zlostavljanja i neglecta na drugom i trećem nivou;
3. prati sprovođenje specifičnih planova zaštite za drugi i treći nivo;
4. uključuje roditelja u edukativni rad u skladu sa vrstom i nivoom nasilja i praćenjem efekata preduzetih mera i aktivnosti;
5. prati realizaciju aktivnosti društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada;
6. prati implementaciju akcionog plana ustanove u kriznim događajima;
7. evidentira krizne događaje;
8. analizira situaciju i izveštava.

Razredni starešina, odnosno nastavnik, evidentira nasilje na prvom nivou; nadgleda i procenjuje efikasnost mera i aktivnosti preduzetih i zabeleženih u pedagoškoj dokumentaciji. U slučajevima koji zahtevaju angažovanje tima za zaštitu (drugi i treći nivo) dokumentacija (službene beleške i svi ostali oblici vođenja podataka o osobi, događaju, preduzetim merama itd.) se vode, čuvaju i analiziraju za potrebe ustanove od strane psihologa ili pedagoga, a izuzetno od strane drugog člana tima za zaštitu kojeg imenuje direktor.

Tim za zaštitu podnosi izveštaj o sprovođenju preventivnih i interventnih aktivnosti dva puta godišnje.

Izveštaj o sprovođenju plana zaštite od nasilja sastavni je deo godišnjeg izveštaja o radu ustanove i dostavlja se upravnom odboru škole, odnosno nadležnoj školskoj upravi. Ovaj izveštaj predstavlja sastavni deo polugodišnjeg i godišnjeg školskog izveštaja.

International School 

Šumatovačka 45

Beograd, Vračar

Tatjana Vilček

Direktor škole

 

Februar 2024. – Ažurirano Oktobar 2025.